Војин

124

БРОЈ

онда бити, па јошт успех и на страну слабијега прећи, кад је овај боље оружан, кад су му на руци све користи од земљишта ил војишта, и ако све недостатке у броју надокнађава наравствена вредност и тактично ивображење војске или виши таленат и већа способност вођа његових. Ал што је већа бројна разлика у две војске, које једна према другој стоје, то је теже оној слабијој да ту несаразмерност изравна. Два истим оружјем наоружана, једнако способна човека, које одушевљава иста жеља и воља, да против ика победе, имају равне снаге, и свакоме од њих изгледа да ће другога у борби победити. Еао што је то код једнога нротив једнога, исто тако стоје и стотине према стотинама, хиљаде према хиљадама и стотине хиљада против равног бро.ја војске. Снаге стоје у равнотежи дотле, док је број бораца на обема странама једнако велики. Но ако су снаге па противничким странкама неједнаке, тад расти на оној страни, где преваге има, вероватност успеха, док се у истој мери код слабијега смањује изглед на добра следства. Какве год преваге два човека над једним имају онакве и хиљаду над пет стотина и сто хиљада над педесет хиљада; па и тамо, гди је разлика у снагама мала, може превага опет врло осетна бити. Тако н. пр. 60.000 људи имају више изгледа да ће победити 50.000 нег ови оне. Али се неможе по вољи управљати већим бројем бораца. Да се раван ил и мањи број војника са коришћу може борити против веће силе то је сва тајна ратне уметности. Ова даје слабијему сред-