Војин

126

Може л' пак војска која броји само 100.000 прво 50.000 непријатељске војске напасти и са бојишта отерати, тад се обе стране изравњају и од њих ће она победити, која се вештије умела буде користовати превагама на појединим местима. Победу нерешава она снага, коју ми на расноложају имамо, већ она која је у одсудном тренуту на бојишту против непријатеља. Но како је број од врло велике вредности, то је тешко бити у превази на појединим местима и онда, кад су обе стране једнаке, а камо ли кад непријатељ јошт у напред много више војске има. Због ове нарочито тешкости и јесте рат уметност. Ако непријатељ више војске има тад сва уметност стоји у томе расцепити га, па уједињеном снагом борити се против свакога његовог дела. На овоме простом начелу лежи сва уметност великога рата, јер нема никаквог сигурног средства за победу него увек извести млого против мало њих! Ал како нам нестоји до воље да располажемо већим бројем бораца, то ће права уметност бити управо у томе, да добијемо преваге у војсци и ако је иначе саразмера по нас врло неповољна. Пошто непријатељ исто тражи, то ће испасти за руком само способнијему, да се поред равног па и мањег броја у преваги на појединим местима бори. Тактик стратиг и државник гледају равномерно да својима комбинацијама корист бројне преваге на своју страну донесу и тиме увећају наду у победу. Тактик врши ово, кад на једно место бојишта шиље надмоћне масе. Стратиг тражи да сједини