Војин

БРОЈ

135

цздој линији (и у сдучају крајње нужде) бранички ставити — већ ће се на једноме делу бојне диније распоредити тако, а на другои опет дејствоваће нападно, па ће гдедати да осигура оне користи, које напад уопште има. Како у борби решавају сиде које раде, а не оне које уопште на расподожају имамо, то по неки неспособни ђенеради примећавају често у својим извештајима о несрећним биткама и борбама, да њихове трупе беху у мањини, и ако бројна превага код њих беше. У седмогодишњем рату, у реводуцијонским ратовима, за време првога царства и у најновијим ратним придикама таквих погрешака има. Једна од најочитијих придика такве погрешке био би извештај аустријскога ђенерала о борби код Монтебела 1859 год. Ово извешће веди да су непријатељи потисли Аустријанце код Монтебела својом надмоћном снагом — и опет аустријски ђенерад имађаше на расположају 25.000 људи, а вранцуски само 10.000! — И при свем том вранцуски ђенерал умеде своје трупе употребити а аустријски не. — Сад је већ доказано, „да су у сваком тренуту борбе вранцузи, и ако их уопште мање беше увек више људи у бој изводили него аустријанци." У тодико је аустријско извешће бидо истинито. Али ако нећемо и са више војске да нам на сваком месту буде непријатељ у превази, то не треба да ту нашу војску поверимо људма, који нит умеју нити разумеју да је како ваља употребе. Поље за стратигијски рад мдого је пространије од тактичнога; цед је обојих једва исга, што так-