Војин

БОРБА СТРЕЉАЧКА

159

мери употребљавати, како за напад, тако и за одбрану: кад су батаљони ишди на јуриш против ненријатељеких положаја, њима су предходили стрељци, у ланцу, образовани из једног дела батаљона својих љ јуриш добрим и вегатим гађањем приуготовљавали; при одступању они су били посљедњи и журно наступајућег непријатеља добром ватром злостављали и за нападе онеоспособљавали. Уонште у свакој прилики буде стрељачка борба једно од најглавнијих средстава за постигнуће својих цели, и Французи на тај начин ус.певаше против савезника. Овом новом роду борбе могоше стране војске само својом тактиком да противстану, т. ј. својом устројеношћу, дотераношћу и дугом службом војника. И овај род борбе беше дакле један од узрока, те Француска у почетку ове епохе онолике победе задобијаше. Али ово једино само сматрање небеше узрок, те европске војске усвојише такође у опште систем борбе стрељачке: још друго једно могуће посматрање томе их је принудило. Кад што могло је се борити самом развијеном линијом или у маси, а зато терен с јаругама, ритовима, дебелим шумама испресецан појављиваше се некористан; ограничавало се да се једно од крила војске наслоне и непренебрећи да се заузму терени оградама и рововима испресецани, јер, вели се, да неби могле тамо колоне продрети; али системом тирељера ове се препоне досежу, и док овај систем уопште није био распрострањен онај, који га је први у практики употребио имао је у толико више