Војин

НЕШТО 0 НАШОЈ

временим ратним средствима снабдјети, те да шњоме и на отвореном пољу, а са могућом сигурности забрани непријатељу да неоскврни слободну — крвљу отчева наших од неверника опрату кнежевину. Мисдио је даље, да ће с временом усавршена обшта земаљска снага добити мисију, коју је сам Бог наменио кнежевини: да све српство осдободи и уједини, те да се једном ране на тужном косову-србству нанете залече. Овако је мислио покојин кнез, а да је добро мислио показа народ који се своме кнезу са највећом ватром одазва; јер, народ наш љуби слободу, и хоће све жртве да поднесе, само кад је реч: о слободи и будућности миле му домовине. Одма дакле друге године владе покојног кнеза, изађе закон о устројству народње војске. Јошт устројење народње војске беше у зачетку свога примењивања, а догађаји од 62 год. наступише. Свак добро знаде како онда бесмо спремни: у народа беше — истина оружија, али таковог и тако разног, да се скоро ништа на њега није могло рачунати; батаљони беху устројени, али људи па и старешине јошт сасвим невешти. При оваквим околностима, покојни кнез мораде са сузама у очима да претрпи увреду њему и народу нанешену, Али догађаји ови потврдише најјасније оно, што је покојни кнез мислио за уређење земаљске снаге, и као што се је онда увидело, прва је потреба еила: да се оружије савремено у довољној количини набави, да се нови тонови награде, једном речи: да се материјално спремимо.