Војин

ВОЈЕВАЊЕ У ПЛАНИНАМА

179

У односу иа тактику, и кад се оће да изврши једна маневра (двизање) на пољу битке, корист надвишавајућег терена је врло ведика, јер онда неби бидо дозвољено преимућство напада одозго доде; ади биће погрешка, ако се овде будемо строго придржавади овог начеда, и ако се мисди , да кад смо господари од гдава вода, ми ћемо бити и свију комуникација: јер што се тога тиче, сасвим је друго што, кад оперирајући у бреговитом предеду, у намери смо да будемо господари цеде једне додине, те да би се добио у бреговима 'терен. и да се баце операције на ону страну. У овом сдучају напад треба одедити од равнице, јер се могу тамо } г потребити највећа средства, док међу тим противник, који се брани. уништавајући их губи мадо од дакости да дејствује по мери како буде нападнут. Ми издажемо овде као начедо сдедеће: 1. Треба једно времено употребити два система: управити у додине трупе које се у равници надазе, у исто време да се заузму висине које окружавају те додине. 2. Нетреба се ограничити једино на изборе позиција и на правац дати двизањима, пре него што се има тачно знање о контури (површности дику) брегова, као год и о подожају и природи гдавних додина, где се оће упасти. У високим брдима, где се не може другаче напредовати осем у правцу додина, и где тегобе за набавку потреба препречавају свако брзо двизање, упдив једног маневра није од тако ведике важности као у отвореним предедима. Ово једино опстојатедство, које *