Војин

ВОЈЕВАЊЕ У ПЛАНИНАМА

181

Офаизива (наиадање) производи још у срцу солдата морално дејство, користно за нападача, коме су избори вештине на руци: т. ј. нападач направи свој план. определи своја двизања, скупи своје силе на једној познатој тачки. и добија преимућство да његов напад неби могао бити контрбалансиран (у равнотежи одржан), осем ослабљавајући средства свог противника, и заустављајући развијање својих сила. Али да би се постигла ова цељ, онај који се брани треба да избегава сваку некорисну борбу, недавати јака нротивства осем у кориетним позицијама, употребљавајући своје родове оружја по природи месностн, и погодити без двоумдења, угодан тренутак да пређе у нападање. Само у изпресецамим пределима смелост чини чуда> а нарочито у високим бреговима где наступају и решавају се само послови изненадно, и где превара, сљедујући обично из смедости, ослабљава силе противника у најкритичнијем тренутку. Уопште јединствене позиције, које би се могле чврсто бранити а и са штогод вероватноће за успех, јесу оне, које подају својим бранитељима средства да ос}јете сва предузећа противникова: т. ј. да они буду заштићени од сваке обмане (преваре), од сваког маскираног напада, од сваког непредвидимог двизања, и т.д. Али ова се својства редко налазе саједињена у бреговитим пределима. Међу тим поради свезе операција изискује се по који пут, да се осигура помоћна линија, да се затвори улазак или излазак у какву побочну долину, да би се за неко време зауставили маневри непријатеља, заузимајући тачке, које