Војин

210

ПОСДАНИЦА

живели, немамо скоро никакових спомена о делима наших предака, при свем том, што из последака некојих вндимо, да је и код њих морало бити великих дела; али, на нашу жалосг и штету, није нам познат ни начин, како су они ово и оно извршили. Да пак у начину има поуке за познија времена. то неподлежи никаквој сумњи; јер у начину још огледа ее карактер, темпераменат . наука, уметност и вештина самога народа, а то све белезки нам душеван и физичан капацитет народа. и казује нам, колико он има продуктивне снаге у раздичитом правцу , и колико мери ђенија за своја дела. Према томе пак удешавају се и сретства за садашњост и будућност, и — но размери промене у духу времена, у унапређеној науци и уметности, у околностима и потребама, — отварају се врата онима, који су позвани, да народ руководе. Ми хрђаво знамо и политичку нашу историју; нама су овде онде предана само дата о Фактима без савезних комбинација ондашњег стања земље и народа према себи и другима, с којима се у додир долазило. Ми неумемо многе догађаје из наше историје да критичко-историјски оценимо, него само нагађамо, а нагађање није знање. 0 ратној пак историји тако мало знамо, као да наши стари никаквих ратова ни имали нису. И кад неби било споменуго српских ратова у политичкој нашој историји, ми бн морали мислитн, да су Србљи. — што су добивали, не на сабљи већ на поклон, што су губили, не на мејдану већ на перу. А то није тако' било. Ал да оставимо то старије време.