Војин

214

пооланица

21. Је ли бивало плена и како поступали с њиме, 22. Каква спрема бијаше за пепгака и коњика, и одакле набављали коња за коњицу и артиљерију. 23. Ко је узимат за пешака, ко за коњика, ко за коморџпју. 24. Распитивати за јуначка дела појединих људи, за различна прегоревања и жртвовања морална и материјална. 25. Прикупљати настављења. упуте. дневнике и писма, која су по војпички важна. 26. Разабрати, колико је могло бити свега ко= њице, из којих је крајева поглавито долазила; колико било свега топова, и ко обично био топџијом. 27. Испитати је ли и како је било војничко де= љење земље, и који кад био поглавицом. 28. Неодбацивати ни житија чувенијих јунака , у колико се го може дознати. 29. Разбирати за заробљене Србље, и шта је с њима најпосле било. 30. Уза свако бојиште додати по крокиј и назначити — у колико је можно — положаје војска. б , Но узгред, кад се већ нешто историјскога скупља, нетреба занемаравати ни оне ствари, које истина неспадају у ратну. ал засецају у општу историју народа. За то користно би било: 1. Прибирати све извештаје и сва писмена, што се односе на историју. 2. Распитивати је ли и како је било уређено судство у земљи. 3. Узазнати, како је административно земља подељена бида.