Војин

228

НАША СТОЈЕЋА ВОЈСКА

Питомци би имали слушати ове иредмете заједпо, само неби заједнички упражнеља чинили, него са својим частима, бил.о да уче или да се уче. Од Фебруара месеца настала би упражнења са попуњеним комплектима, засебно и у сајузу с другим родовима оружја; али о овима неможемо још говорити док неисцрпимо и оно што имамо да кажемо 0 коњици. Еољнца. Имајући непрекидно на уму да стојећа војска буде оно што смо казали под 1 и 2, мишлења смо, да се и она умложи и то овако: Да буде један полк коњице од 4 ескадрона, а у свакоме по 100 људп и коња осим нижих чинова и ОФицира. Како је образовање коњпка и дресура коња ствар која иште и више времена и практике, тако смо мпења: да горњи број буде сталан, т.ј. да се војници не одпуштају кућама на временој одпускп као у пехоти. Нашој народној коњици врло су потребни вешти јахачи и старешине што но реч од заната, а такве би конички полк лиФоровао у већој мери но до сад. Народна коњица била би у добитку не само квантитативно него и квалитативно. Но да се тај елеменат равномерно разлива по народној коњици нуждне би и ту биле две гаранције: а, Да се придолазећа трећина регрута за регуларну коњицу сваке године разрезује равно-бројно на округе, те да сваки округ добије годишње по 7—8 изучених коњика који се исписују (исписивала би се једна трећина или око 133).