Војин

0 МАРШЕВИМА

271

прелазила највеће просторе, те војник тиме често улажаше у бој, у последње доба рата само најнужнијега добиваше, и оиет губитачни преглед није показао онаку циФЈзу, каква би се при таком напору очекивати могла. Последице дакле бијаху таке, какве може дати само добро извикнута (маршу) и добро уређена (дисциплинована) војска. Наша војска није састављена од људи, који век свој проводе по Фабрикама и радионицама, те тако седећи да се сасвим одвикну од пешачења, или обувајући мирновременску обућу да разнеже ноге за ход. Па наша земља нема довољно ни обичних, а камо ли жељезних путова, те да човек на пајудобнији начин (возећи се) прелази с једпога места на друго, а тим да ослаби ону мускулатуру за двизање нуждну, и да га издаду прси ири најмањој узбрдици ил иначе дужем ходу. Наш је човек навикнут на далек и тежак ход; наш је човек вичан тешкоћама пута и ио жеги и по цичи; наш човек иде узбрдо и низбрдо скоро са истом снагом, с каквом и по равни. Али наша војска, као војска, врло мало путује, одвећ слабо долази у прилике, какве се појављују мнозини, а какве недолазе скоро никад једном и неколицини, — а то није таква ствар, да се без бриге може напустити. Један човек иде најбрже; штогод их има више у друштву, све се иде лаганије. Исто је то тако и код војске. Једна чета нрећи ће за неко време много више, него што ће прећи баталијун, и што је војска већа то све лаганије иде, то све мање прелази. Ово нетреба никад да се заборавља. Ал има још нешто на шта ваља пазити.