Војин

298 ЖЉЕБНЕ СПРЕДЊАЧЕ И ПОЗАДЊАЧЕ ^жтем. Под овим ми не разумемо само то, да људи знаду мунипулацију пуњења, но јошт и то, да умеју да употребе нова средства и да им познају својства. Ништа није чудно, ако је војник одма уобразио, да он тим боље уме да употреби ново оружје, што више може метака да избаци; за то није ништа чудно, што данас већина баш и међу изображеним војницима оцењује вредност једне или друге системе по броју метака у минуту, а ни најмање неће да види, да је тој брзини граница у својствима војниковим и у условима погодака. Таки погледи на употребу оружја тактику оружја, ако смем да се изразим — недају се тако брзо, као манипулације, па ма како оне биле. Пруси су за 20 година гледали да истинито упознаду своје старешине и војнике са својствима новога оружја и у реду узрока, који учинише те ново оружје онако осветла свој образ, тај узрок а не који други морамо признати да је био главан. Јер нико неће одрећи, да, ако се хоће разумно ма каква справа, у боју да употреби, пре свега треба да јој се познаду својства и то до тог степена, да она пређу у крв старешини и војнику, да им је то тако у памети, као оно кад сретну старешину, па треба да га поздраве, Па треба ли говорити, да такве свести нема нити ће је дуго бити код оних војска, које су скоро завеле позадњаче? Треба ли напомињати, зашто старепшне у Француској војсци, тако одавна уображавају, да се плотуни могу произвести на свима оним одстојањима, на којима оружје бије ? Напоследку, је ли нужио рећи да је баш и у пруској војсци, не гледећи на њено двајесто-годишње упражњење, бивало случајева и не ретких, где је разумна и добра ватра прелазила у неразумну и нередовну? ( наставиће се.)