Војин

И ТАКТИКА

329

Јатељ може на већој даљини да задржи; кратким пак лакше је руковати и може се бацати. Баченог копља дејство је снажније но дугачког. Али кад борац своје копље непријатељу баци, остаје сам без одбране; с тога је требало имати са собом више такових копаља, а то је могло бити само тако, ако су лака. Метаће копље дакле је прелаз од ручног ка метном оружју. Тежња, да се што већи број метака може собом понети и да се што даље дејствовати може, изазвала је мисао о луку са стрелом. 3. Метно оружје; лук са стрелом ц праћка. У најстарије доба лук је био танак дугачак прз г т од еластичног дрвета, кога су крајеви унутра мало савијени и жилом или канапом састављени. Дејство лука и тетивке свакоме је познато. Стрела беше кратко лако копље од прилике пола дужине лука (који од прилике с висине човека бејаше). Да стрела правилно лети, утврђивали су на задњем крају перо, које није дозвољавало, да се у лету преврће или да правац мења. Луком бачена стрела имала је далеко већу почетну брзину и летела је услед ове много даље него руком бачено копље. Стрела је била лакша н згоднија за борбу из далека. Стрелац је могао два пут и трипут више стрела понети по копљаник копаља; Праћка је била друго опет важно метно оружје у старо доба. У почетку камен су просто руком бацали, и овако могао је истина на близу да рани, али на већој даљини дејство је било веома слабо. Недостатци овако простог хитања камена изазвали су мисао о