Војин

295

Жљебне спредњаче и позадњаче с тактичне тачке гледишта. НАПИСАО М. Драгомиров. (НАСТАВАК.) Уплив земљишта сматран само односно ору* жија, биће на страни оне војске, која је наоружана системом, која даје боље и постојаније заклоне т.ј. на страни системе, која се пуни позади. Но сматрати земљиште само с једне тачке, бил.а би крајња једностраност јер је користење земљиштем, условљено пре свега и погдавито обазривошћу човековом, а не једном ил.и другом системом оружја. Узевши ово у смотрење, видећемо да корист није на страни оне војске која се боље наоружа, већ напротив оне, где су људи развијенији и отреснији. Управљање ватром несравњено је лакше код позадњача него код спредњача. Брзина и лакоћа пуњења чине те неморамо свагда држати пуно оружје, дакле можемо га онда напунити, кад нам треба плотун произвести. Појамно је, да и не објашњавамо, да при том можемо да обарамо плотуне у најзгоднијој минути, него кад морамо имати већ пуно оружје: пунити и пуцати теже је, него само пуцати. У последњем случају, т.ј. кад је оружје већ напуњено, лакше се неред производи. Но из тога, што је уздржавање ватре лакше код нових система оружја, не сљедује већ, да би оно било немогуће код старих система: нека заповедник смакнутога строја остане пред Фронтом до тренутка пуцања, као што то саветује Бижо, нека се објасни људима, да само сложне