Војин

И ПОЗАДЊАЧЕ 317 под ватром оружја тешко је, губитци при том нису велики, али свака уредна војска може да га узме; проћи кроз брешу, по некад је јошт теже, па опет јуришају и не безуспешно. Позадњача мало по мало ступа у врсту оних материјалних тешкоћа, које увелвчавају губитак, али не могу да смету уредну војску да својој жељеној мети не доспе. Ореол неодоливости начињен првим упечатком пао је и за њим одкрила се једна из оних препона, које се хиљадама у боју налазе, само у другом облику: у облику месних препрека и непријатних случајности. Само те и тима подобне препоне не плаше људе, јер су се на њих навикли. Сад се навикавају и позадњачи: што показује, да се то ново средство разликује од пређашњег само по спољњем облику а не по суштини. За човека ствар је свагда била не по мери опасности већ по мери, колико је он на њу навикао. Напасти на артиљерију заиста је много теже, него ли на пешадају, па ма каква она била, па опет нападају; јасно је да је овде ствар навике, а не сасвим једне или друге препоне, коју непријатељ на суирот ставља. Може ко год рећи, да је ту ствар, осим навике, још и убеђење, да непријатељ има онаква средства на руци, каква ви немате. Такво је убеђење само предубеђење. Кад је непријатељ заузео јак положај, има ли он тада у руци такво средство, какво нападач нема; кад непријатељ има артиљерију а ви немате, влада, ли он таквим средствима, које ви не имате ? И не гледећи на ту неједнакост у средствима, честитој војсци остаје свагда могућан успех, следователно, ту ствар не лежи у материјалним средствима, већ у онима, ко.ја су у души и срцу човековом. Три