Војин

АРТИЉЕРИЈЕ

2). Позадњача могла је да порази, као и свака нова ствар, но сад она више није нова, еФект њезин особито се показао на војскама, на које су до данас јаки упечатци дјејствовали. Да је то тако доказује се тиме, што су аустријанци у свима ратовита имали много заробљеника, и ако су имали једнако а кат кад још и боље оружје од противника.*) 3). У боју успех не зависи баш од броја људи; по томе, чудно би било, кад би међу дате услове, од којих зависи успех, уврстили јошт и зрно. 4). Еиша зрна може да порази као изиенадност, али је могуће привикнути јој се. Но изненадност, којој је много теже привикнути се и која врло јако дјејствзје, јер захвата корена у наравственим својствима човековим, — јесте бајонетни удар, ако до њега доводете ствар, но гледећи на кишу зрна. 5). Код већине европских војска позадњаче нису ни заведене; за то мсжемо смело рећи, да ће близа ватра из њих (која, једина и може бити скора) врло често имати слабо дјејство. И док погледи на њена својства не буду утврђени, добра спредњача моћи ће да је парализира. Е томе јошт треба да приметимо, да је у оним ретким случајима, кад су аустријанци прилазили прусима на 160, 100 кор. примећено, да је ватра јако слабила. То показује, да се тактика оружја, негледећи на двајесто годишњи рад, није ни код пруса утврдила, да и њихове многе пушке гађају у небо а не непријатеља у ноге; да ретииво и брзо двизање на последњих 300 кор. и умањује губитак и даје сигуран залог на успех. ( наставиђе се.)

*) 1859 год. аустријанци имади су боље оружје од Француза.