Војин

АРТИЉВРИЈЕ

318

не буде заробљена, батерија има само једно средство да се спасе од тога — а то је одступање. т.ј. прекидање ватре у оном тренутку, кад је она најнужднија. Правоме артиљеристи неће никад пасти на памет, да потражи спасење у таквом средству, које је сасвим противио основном начел.}^ целог војничког задатка начелу подржавања својих. Тако исто и прави пешак или коњаник неће никад оставити батерју као жртвз т , кад на њу нападне непријатељ због тога, што је она помажући остала на положају до последњег тренутка." Да је заштита оруђа права, света дужност пешадије; то по изгледу нису знали аустријаци у Ческој. Веома храбра и жртвујућасе артиљерија код Еентегреца беше изневерена. Тако на прилику, резервна артиљерија 1-ве н 2-ге дивизије која је дејствовала међу Хлумом и Неделицом, трудећи се да задржи наступање војске принца насљедника, беше сасвим занемарена од своје пешадије. Може се читати у Оеб1;еге1с1шсће МЈШа1г 2аН*Ј 8сћгШ: „Без сваке свезе с другим честима војске, распоређај наших (аустријских) батерија био је изложен оиасности, с тога што против наших батерија осим големих маса пешачких беше и већи број оруђа управљен. Да би се макар колико сачували од ватре непријатељеве, требало је повући оруђа мало иза виса; но с тим смо изгубили из вида ову обалу Мулде, чиме су се пруси хитно користили. Док је се наша артиљерија борила са пруском, дотле се густ непријатељев стрељачки ланац сакривено приближи, скупи се на узвшпици, и изненадн > удари на батерију. Арти-