Војин

I

И ПОЗАДЊАЧЕ

327

кад по спољашности батажјуи не чини једну једиту суштину ,*) — могуће је довести губитке при наступању, ни најмање. Усвојивши то, да „честни командири" бирају стројеве према земљишту, нема сумње, да онда ствар брзо ишда неби. И да би се у том уверили,. довољно је да обратимо пажњу на то, да се сва ствар примене строја према земљишту садржи у три изреке: 1), при распореду за закдоном, узми строј, кога дужина фронта, да не превазилази дузкину заклона; 2), цени више заклоне, који су мања сметња движоњу напред; 3), при распореду на одкритом земљишту, узми строј што могуће тањи, т.ј, не само развијен, но. ако се мозке, још и размакнут. Нека војници не стоје, већ нека кдече, седе или лезке. Против овог п^следњег средства, којим се служимо да умањимо нишан непријатељевим метцима устају неки и при том често искусни људи, па веле, да је тешко подићи полеглу чест; други опет такође искусни, врло га препоручују: то противусловље показује дакле, да је сва ствар у томе, ко је полегао и кад. Појамно је, да таквог средства неможемо да се латимо онда, кад хоћемо непосредно какав јак положај да нападнемо; али у периоди боја само ватром, т.ј. до зближ.ења с противником на 400 кор. то средство тешко да је неудобно. Такође је појамно, да сваки онај не прибегава том начину, који увиђа,

*) Искључујући те ретке случаје, кад заповедник по својој увиђавности надази за нужно, да све јединице, које његову чест састављају, остану у истом строју. Но у периоди боја у самој . ватри, ми не можемо себи ни да представимо неопходности таких мера.