Војин

388

ЖЉЕБНЕ СПРЕДЕБАЧЕ

више смакнутих чести назад, у таквом тренутку, под изговором да се иредуготови напад ватром, — држимо да је врло неуместно; зарад неколико сувишних метака, нападати чести једном, по некад само половином баталијуна, чини нам се врло непаметно, кад можемо целим баталијуном напасти. Па је ли и могуће , напослетку, да пуцамо ланцем и четом, кад су они са стране нападајућих, —■ у то место, где друге чете нападају? У забуни, која је у таким тренутцима неизбежна, чести, које су остављене позади, нанеће више штете својима, но непријатељу. У време кад ее бој бајонетом рептава, треба оотавити позади нападајућих чести, само оне, које не могу дејствовати хладним оружјем, дакле, једину артиљерију; то требује основно начело свега војничкога — начело чувања својих. К томе треба да додамо, да задржавање смакнутих чести баталиуна, на 400 кор. од противниковог положаја, не треба да буде за дуго; претрчавање с тог одстојања к ланцу са његовим смакнутим подпорама, треба извршити одмах, чим је ланац заузео положај и оборио ватру; ланац не треба да се зауставља, а сви треба да пређу у корак и да се брзо крећу кад се напада. То треба тако брзо извршити, да се непријатељ занет, и више или мање опијен сопственим пуцањем не умедне да нађе, кад нас већ на таком одстојању опази, са ког је стрељање немогуће, и где пред силом бајонета све *) Изузетак је врло редак и то за мала пешачка одељења, која туку непријатељев подожај у бок, сљедователно, налазе се у страну од нападајућих чести толико, да их ове неће закрити т.ј. неће доћи у положај између тих оделева и непријатеља.