Војин

360

Ж ВОЈЕНИ МОРАЛ

решине до најмдађег војника; то мора бити као један ланац из прстена. разних величина састављен; сваки ирстен зависи непосредно од првог до њега прстена; чим један прстен изда, ланац је прекивут. Ако се ланац у страну где је највећи прстен вуче, па се за неки од средњих прстенова закачи други прстен, непринадлежећи ланцу и по истом се ланац повуче у други неки правац, јасно је свагшме шта ће бити: биће то да ће се ланац искривити, и по првом датом правцу ићи не ће. Исто је то и у војсци; ако пасивну послушност ишту више лица у исто време, заповедања ће се укрштати, и онај који слуша мораће тумарати. Па за то велимо: да у војсци треба да буде тако уређено, да сваки има свога заповедника поред осталих старешина, да свако буде најстрожије пасивно послушан заповеднику, остале старешине да поштује и да им је покоран као што треба да поштује и суд, административног или полицајског чиновника, који нешто с њиме у име државе ради. Нека нас читаоци — молимо их — добро разумеју, шта се по горњему хоће. Хоће се остварење прињ ципа: да само онај може заповедати, који је за то нарочито постављен, и коме закони то приписују, и да само тај има права да захтева строгу пасивну послушност, да се тај брине о извршењу својих заповести, или оних, које је озго примио, и да се тај за неизвршење заповести узимље или узимат буде на одговор. Хоће се дакле да сваЕи не може да заповеда свакоме, него ономе само, који му је дат под команду, те да се зна јасно који коме и за шта да одговара. Хоће се: да сваки добија заповести само од