Војин

876 ПрИМЕТЕ ВА АУСТРИЈСКУ ТАКТИКУ 1866 ауетријске кодоне полетаху бајонетом; Пруси у то доба пуцаху на њих плотуном, и то савршено слободно, јер при јуришу самоме низ је престајао да пуца. После битке на Кенигрецу, аустријској војсци бејаше наређено. да обрати веће пажње на ватрено дејство своје, и да бајонетом напада самс она одељења, која су најпре артилеријском ватром растројена. Но где те заповести не бејаху извршене, а међу тим непрестајне несреће нису могле оставити непо-колебану наравствену снагу пешадије, која је изгубила вере у нападе и у след тога, потребну смелост. Из свега тога писац долази томе закључењу, да у данашње доба не треба искључиво рачунати на бајонет а савршено пренебрећи ватру. Промотривши своја правила поручик Моравец предлаже да се треба побринути за решење ових питања: 1., За данашње околности и захтеве, шта је боље: строј од две пли од три врсте? То питање он не решава. 2., Не би ли згодније било, кад би се уништила свака разлика међу стројевима на задњу и предњу врсту? То питање писац решава као што ваља *) и осем тога, он препоручује још и то, да се у правила уведе независност чета. 3., Какав је строј најзгоднији за јуриш? По мишљењу писца најзгоднији је строј за то четна колона, али вазда под тим условом, да се она не узимље свуда, но само тамо, где је околности затраже. 4. Треба ли дозвољавати пуцања из колоне? Ппсац признаје, да нема узрока, са чега би требало закраћивати пуцање предњим деловима, и с тога гледишта он предлаже да се уведе правило, да низ, -у извес-

*) Т. ј. да нестане нерасудне из обичаЈа само чињене разлнке. Пр. срп.