Војин

390

ТАКТИКА ПРИ ОВИМ НОВИМ

њење и брзо цуцање, а за правидно гађање ваља спремити особиту врсту т. ј. лаку пешадију, која, по његовоме мнењу, не треба да чини особене јединице, но да иде у састав сваког баталијуна. Овим начином он се нада такође , да ће уништити највећу ману нових пушака: брзо трошење вишека: лака ће пешадија пуцати на велике даљине ретко ал сигурно, а остала војска на близо ал учестано и плотунима. Прелазећи расправу о утицају нових пушака на састав војске, писац разматра питање: може ли се коњица и артилерија успешно борити са пешадијом? Сва снага коњице стоји у њеној брзини, па већ с тога само била би крајна погрешка дати и коњици карабине са новим начином пуњења , за.рад тобожње веће важности: то би значило, спустити коњицу на ступањ рђаве пешадије, која државу много стаје. Писац светује, да се коњица употребљује само за мале војне и да пешадији помаже, — ал број њен свакојако, мисли, ваља ограничити. Што се пак артилерије тиче, то, помишљајући како је дејство нових пушака опасно артилерији, а нарочито кад је на близу, — он налази да је врло потребно да се топови размештају изван домашаја пушчане ватре, да се ојача број тобџија око топова, од кога увећанога броја, део може се осоставити у резерви, и сву батерију обавити густим низом пешачким. Расправљајући питање о најзгоднијем начину дејства пешадије, писац веома праведно прмећава, да се веома одавна говори о преимућствима обране над нападом, — ал до сада је остала доказана само ништавост пасивне обране (која не допушта нигда прелазак у напад). Овај начин, штетно утичући на душу