Војин

412 фортификационски бојни редови

је услов при брањењу свију брзо утврђених положаја. По који пут утврђења служе само као заклон војсци од ока и метака непријатељевих и отежавају до извесне границе напад на подожај откривеном сидом. Са свим другаче показује нам се питање при обрани благовремено утврђених положаја (у привременој и стадпој ФортиФикацији). Такав подожај узима се онда: кад се хоће да оснгура ма какво, у стратигијском одношају, важно место и то што мањим бројем војске остављајући што више за сдободно дејство у пољу. У кратко, овде је сваки положај, пре свега, по суштини саже ствари протегнути положај , т. ј. такав, при чијој обрани не може се рачунати на присуство резерве (редак је сдучај да и резерве буде, и то искљу.чиво онда, кад би поред гарнизона и друга војска тражида прибежишта у њему). Да не би што нашкодидо успеху обране подожаја то, што резерве нема — ваља ФортиФикација (стална, иривремена) да комбинира средства помоћна, на шта ћемо ми одма сад прећи. Да узмемо обичан по дужини подожај, па да га постепено протежемо, т. ј. другим речима, да постепено умаљавамо број војске, док резерве потпуно нестане, па онда да видимо како се та околност односи на ФортиФикацијонску страну решења тога питања. Претпоставимо да за заклон ма каквога места А, одељење неко од 1 дивизије пешадије, са 24 топа и 8 ескадрона са 4 топа, мора да брани положај Вс од 600 хвати дужине, (правац отступања иде од средине).