Војин

415

лако изићи на сусрет обилазећим оделењима и напасти их у време обилажеља, ил' се може промеиити Фронг, ил најзад отступити и нов положај заузети. То су чисто тактичиа средс»ва против обилажења. Ту се види како важнога заачаја има у таквам случају резерва. Ал како ће се отклонити обилажење кад резерве небуде ? Једно је сретство: ваља иачинити за времена Фронт на све стране што се и ради код свију благовремено утврђених положаја (градови, ошанчени логори мостови опкопи ) који као протегнути положаји бра&ени у највише случајева без резерве, ваља да су осигурани са сверу страна утврђењвма. Сва утврђења, иа тај начин у целини, граде круг, који састављају ил искључно художним преионаша (сл. 3) ил као код мостовних опкопа сједпњење природних са художним препрекама (сл 4) ( свршиће се), Ситнине. Веома нам је мило што смо у стању, да саопштимо читаоцима „Војиповим" један акт, који не само што је леп одзив нашој посланици у 14 бр. Војина од ове године (страна 209—215), већ је и знатан добитак за Историју нашег новијег доба. На име Јована Мишковић, ђенералштабан ОФИцпр у Г. Милановцу послао намје као „одзпв друга другу" прилог нашој новијој ратној истрији и то битку на Љубићу са брижљиво израђеним планом, за тим и месност и борбу на Делишанцу (Делиграду) без плана, за који се нада да ће та израдити алексиначки Ђеђенералштабни ОФИцир, „ако га ова ствар занима и интересује" (о чему ми не сумњамо) и најзад додао је томе: „0пис неких војвода и старешпна" из доба наших устанака. Марљивост, с којом је Мишковић цео тај рад извео показује како је дубоко схватио и оценио важност прикупљања грађе за нашу новију историју,