Војин

403

ћном пак јуришу, сва чета отступа у назначеном нравцу. г, Одступка дејства бивају обично после неизвршеног јуриша и при напуштању положаја. Ваља научити војнике, да је при отступању најважније, имати што више хладнокрвности. а осим тога да никако не ваља често мењати положаје. У испресецаној месности најбоље је одступати иостепено, и постављати противнику честе заседе. На равници чета одступа у смакнутом строју, немајући за собом низ; ако пак противник нагло на_ пада, ваља га сузбијати плотунима. д, Сукоб са еољицом . ГЈриродан заклон ваља увек претпоставити кари; војнике ваља уверити о томе да и најмањи круг може одбити навалу коњице, само ако се у овом чврсто држе, и ако пуцају по команди. И у кари и у кругу војници треба да имају што више хладнокрвности у себи, и да непуцају на врло далеко. Ништа горег нема за противникову коњицу, но кад на крилима наше каре има по неколико кругова који увек могу да нађу себи природног заклона. Дужа? страна каре ваља да је окренута противнику, а противна, по могућству, да је на штогод наслоњена и с леђа заклоњена; али врло је опасно наслонити леђа каре на какав насип, брдашце или одмах за ровом: ваља се измаћи мало подаље, те да коњаници немогу ускакати одмах у кару. Најнесрећнији је сукоб са коњицом на улици у селу, где коњи немају куд да јурну у страну, но хтели не хтели морају право на кару. У овом случају најбоље је развити Фронт дуж улице.