Војин

Ф0РТИФИК4ЦИЈ0ЕСКИ БОЈНИ РЕДОВИ 409 ко; јеФицијентом, има дакле и својства иста), да по томе узајамног помагања неће овде ни бити, Ту се срце човеково не слаљ/в са геометриЈом. Да л је могз т ће помирити их? Јест. Ваља само крајње батаљоне (ако опасност прети обојим крилима) на један од крајњсх (ако је опасност само на једном крилу) поставити мало натраг. ал то опет толико да буде могуће, кад потреба захте, узајамно помагање ватром и бајонетом, то јест, ваља узети степенасти ред, у првом случају из средине, а у ^ругом с једнога крила и тад ће се одговорити потпуно услову узајамног помагања како у наравственом* тако и у геометријском смислу. Та се иста цељ претпоставља и остварава у ФортиФикацији потпуно тим путем то јест, истим степенастим редом, који има, као што се види_, не само у тактици** већ и у ФортиФикацији грдна значаја. Једно је само чудно, што се у ФортиФикацији он јавља под другим називом, као испадни и упадни угао. Од такве разлике у називима излази и то, да већина међу испадним и упадпим угловима и степенастим бојним редом пишта опште невиди, док је у самој ствари то једно исто. Тако н. пр, вели се: пред теснацем расиоређују се утврђења у виду испаднога угла, а иза њега налик на унадпи угао, т: је: правилније, у првом случају степенасто из средине с тога, што за осигурање крила бојнога реда преко

* Дакле са тачве наравствених услова потпора ваља да је распоређена у дубину или стеиенасто за крилима или управо за предн>им оделењима.

** Нарочито у ттајиовијој тактици у којој се део бој бије деловима бојнога реда, т: је: степенима.