Војин

ш

сптнипе и еоеппе

понека. Капетап ипглиски МоикриФ (МопспеГГ) мце-ли да је постигао цељ, ако изложи топове ватри само у тренутку пуцања, а одмах после да их уклопи од погледа непријатељева; то оп постиже једпом против — тежином (соп!ге роИе) коју је лаФету придао п која за време пуцања стоји под оруђем, али одмах за тпм трзање је топовско тера да скочи. За време пуњења „топ се пе види, и за твм се поставља за пуцање. Један човек сакривен, може да рукује топом и да пуца. — Испитпвања чињена са овом паправом пред ипглиском котаеијом, врло су лепо испала. Намесништво кпежевског достојапства па предлог Министра војпог уважило је оставку Косте Мптрићевића, артиљеријског капетана друге класе. У име Његове Светлостп кнеза српског Мплапа М. Обреновића IV., намесници књежевског достојанства, на предлог министра војиног, указом од 10. тек. м. изволелп су решити; да се артиљеријски капетап I. класе Евгеније Калипиће и штабни поручпк Адолф Сретић, који су досада под уговором сл) жили у државној. служби, прпме у дејствптелну државну службу с тпм, да се првом рачуна рапг капетапа I. класе од 19. Априла 1866 г., а другоме рапг поручпка од 1. Јупија 1867 год.

Молимо учтиво господу уписнине војинове, да нам што пре новце пошљу. 1и доста дуго ченаш)!

ДРЖАВИНА ПЕЧДХНИДА У БЕОГГДДУ.