Војин

ТАКТИКА ПРИМЕЕ.ЕНА НА ТЕРЕН

461

веле да са новим пушкама које брзо пуцају и са новим топовима који далеко терају обрана (дефанзива) добија превагу над нападом (офанзивом). Верујемо да је обрана у свези са нападом, као спрема за добар напад и употребљена као што ваља, сваг да и у свако доба добро цењена у тактики. Њену ваљану употребу показао је Велингтон (ЛУеПп^ои) против Француза у Шпанији и на Ватерло-у. Ма да његови војници беху наоружати кремењачама, опет он знао је и ту слабу ватру за добар јуриш користити; или другим речма: умео употребити ватру и бајонет против трупа, које су научиле само трчати на јуриш „а аМадиег 1е ђоеи!" гез согпеб" као што маршал Бижо вели. Ма како начин ратовања Велингтонов био препоручљив против таке војске опет за то ми држимо да би било опасно и погрешно поставити према томе као начело за у будуће, да ће обрана имати превагу над нападом. Данас као и пређе у свима епохама, стратигијска ОФанзива уздизала је морал у војсци. Даље и на самом б јјном пољу кад војска пред непријатељем маневрује, или кад предузимље маневар да обиђе непријатеља или да га с' крила схвати, или кад напосле. дку сама она грози њеној одступној линији увек ће због тога бити у преваги над обраном. Да видимо сад да л војна 1866 год. сведочи у корист деФанзиве, као што многи веле, или не ? Ми одма унапред кажемо, да баш сами резултати 1866 год. на које се браниоци деФанзиве позивљу говоре против тога: да је деФанзива у преваги над ОФанзивом. Аустријанци, који се како у тактици