Војин

472

ВОЈНО-НАУЧНЕ ЗАДРУГЕ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ

цити а и да не објасни писцу недостатке његовог дела; а кад члан академије поднесе што своје па макар и хрђаво, оеда је сасвим природно, да се из дружељубља може гледати кроз прсте; а то већ не водп цељи, јер убија вољу к раду у ОФицире, којн нису чланови академије и с друге стране излази ствар на то , да се чланови академпје труде једино за своје задовољство. У обичним друштвима, где сваки ОФицир може бити члан и где оцена његовог посла не зависи само од ауторитета њих неколицине него где пресуђују другови, којп га слушају, у тима друштвима отворено је далеко веће поље за развијање појединих личности. Па готово може се аризнати и то, да академије не само не зближују војнике међу собом , него још пробуђују међу њима антагонизам, а ако и приносе к унапређењу војпе образованости, то вреди само за поједине личпости а никако за масу. У осталом мора се признати да академија чини велике услуге у решавању заплетепих питања и у том ногледу штокхолмска је академија као саставни орган шветског војног министарства. Осим поменутих видова војно-научних задруга у Француској је правителство устаповило у последње доба тако зване „војничке беседе" (сопГегепсев тШШгез). Ту се сматра сваки пук као засебно дрз штво. Војг.о министарство даје опште задатке целој војсци; у сваком пуку оФицири се скупљају и претресају те задатке, све што се на скупу говори, бележи се и доводи у ред особитим комитетом; посао комитета аодноси се на ново скупштини и на ново претреса,, при чему сваки ОФицир може исказати устмепо или писмено своје примедбе. Те беседе заведене су тек с