Војин

ВОЈНО -научне задруге и њихов звач4ј

475

по заповести цара Николе градио пројект за устројство војне академије (садања Николгуевска академија ђенералнога штаба). Сходно идеји барона Жомина ОФицири, који су с одличним усиехом свршавали курс академије и при изласку добијали медаље, састављали су учевно друштво, које је било у свези са академијом и старало се о упапређењу војног образовања ; ОФпцирн ти морали су да буду редовнп члапови академије. Осим тога мислило се и о томе, да се за почастне чланове узму људи , који имају заслуга на бојиом или књижевном пољу. Но то није било остварено и академији је остао карактер учевног завода, где се спремају ђенерал-ттабни официјш. Затим, колико се зна, у Петрограду је покушавано више пута образовање већих или мањих дружина са истим цељима. Тако се зна за један клуб коњаничких и један Артилерцјских ОФицира; пре кратког времена оспован је био клгб Тактичара, где су љубитељи војних наука у простом разговору измењивали своје мисли и погледе у разним а нарочито тактичким питањима; најпосле до скора било је правилно устројено друштво војних инжинира, где су се читали и критиковали разни војнички састави; та је дружнна била почетак и „техничарског друштва." На жалост о свима тима дружинама ништа се незна , као да се тајило, шта се радило. Покушаји, који сада поменусмо, јесу зора новог војничког живота у Русији. Сасређивање војске, зидање касарни, оснивање библиотека, ОФицарских трпеза — све је то полагано корачање к развијању војно-научних задруга таквих, какве су у еападној Јевропи. с русаог С. Велимировпћ.