Војин

ИНЏИНИРСКА ШКОЛА. 52Ј Потребе нри постанку веном беху големе, и она за 'I е прве и преко нуждне потЈзебе и одговараше у неколико свом позиву;. дапас иак кад је подела рада и шиецијалност у истом признато за нешто најеужније и најсавршеније, и кад се само помоћу поделе рада шпецијалности неможе доћи до сигурног и известног резултата, онда и школа ова какваје сада неможе давати шпецијалисте и спремне ОФицире: зато би ио нашем скрозшом мишлењу од велнке потребе и користи било, да се и код нас одпочне пЈ^тем који ће иас до цељи довести, а и крајње је време да се исправимо у чему грешимо, како би могли доврши старима нашим одпочети задатак; то пак да постжгнемо попајпреча намје очврстана војека, која да буде таквом мора имати старешине сваког у свом шпецијалпог и спремног. Поделимо школу пашу у нижи и вигаи куре. одвојмо предмете учења и имајмо једном епецијалног артилеријисту, инџинира и ђенерал-штаб, да сваки евоје поље снепијално изучи, а награда за труд нвтомаца не мора бити као што је у руској школи и академији, а К °Р ИСТ ће са малом жргвом бити голема и неиеказана за вас цело србство. 0. Љочић.

Аустријска правила за пешадију. — из »војног зборника» за год. — 1869. У почетку прогале године изагаао је ирви део ових иравила т. ј. четно учење, а сада је изашао и други део, у коме је, баталијунско учење, основна тактична правила за дејствовање баталијуна у боју и за руковање пуком, бригадом и дивизијом. При