Војин

АРТИДЕРИЈСКА ИСКУСТВА ИЗ РАТА 1866 ГОД.

537

теоријом и чисто артидеријским закључењима а с друге сјајним дејством гађања унигаан. Но ако се ова ствар до крајности тера, онда се може и то рећи , да имају ведико участије у унражњавању тактике ведиких одстојања и оне табдице гађања у ниптан које су израчунате и за одстојања до 5000. корачаи. Ове табдице одстојања од 5000 корачаи, беху триумФ теоричке артидерије, на за то су братски учествоваде у неповољном дејству артиљерије у 1866 годинн. Разуме се само по себи, да су ове мане најжетће на видик изагаде ири нападу. 2. Задржавање гдатких топова готово са свим, произведено пдашљивогаћу од дјејства непријатељских ждебних топова. Само у редким сдучаима, у пугатаху се гдатке батерије у бој са жлебним; гдатке батерије држаху се од вигае у висини ждебних батерија, па наравно да им ова одстојања беху одвећ велика, и тако се дешавало даје прајска артилерија при њеном ондаптњем наоружању била често бројно у мањини. Да је овај рат дуже времепа трајао, глатке би батерије опет задобиле близки додир са пјехотом па се неби вигае тукле само са непријагељском артилеријом, већ би изабрале себи поглавито за нишан непријатељску пјехоту. 3. Непробитачни маршевски поредак; јер је артилерија највигае маширала позади свију трупа, и тиме је скоро свагда одвећ дадеко од чеда бида, 4. Виши су команданти соразмерно врдо мадо полагали на садејство артилерије. 5. Артилерија је одвигае чекада на заповести. Дух и нагон за самосталним дјејством а у границама субординације није био доста жив. — Чуство одго-