Војин

296

Артиљеријско гл'блње.

На 800 ш виде се одстојања међ деловима Фронта и сва двизања тих делова. На 1000" 1 шоже се разликовати пешадија од коњиде и движуће се олелење од стојећег. За добро дејство артиљерије у рату, као најглавније примећава се ово: 1.) при обучавању војника у мирно доба у ономе што им је за рат потребно, ваља их тако учити, да они потпуно разумеју посао, који им је одређен да раде. Потпуно разумевање посла новлачи радњу са разлогом — ова потирућу Формално брзање рађа самосталност и смотреност у послу. — Иначе ненаучени војници и у самом рату исчекиваће да јим командир и даље показује како се пуни или нишани — а то је на штету доброме дејству. 2.) При веџбану војника у гађању учити их да што боље на ближе даљине до 1000 т гађају, јер у том простору настаје и свршава се права криза. У то доба најпотребнпја је хладнокрвност. — Непрпвикнути пак у жирпо доба у место да у одсудпом часу сатру непријатеља биће сами са својом батеријом сатрвени, — јер је хладнокрвност ишчезла тад, кад је потребна највећма. 3.) При гађању у рату никад не брзати већ ваља најпре све удесити и добро нанишанпти па онда од једном грунути на непријатеља. Тад је артилерија гром, — две таке ватре сунуте на непријатеља жешће су од десет извршених на брзу руку. Снага артилер. дејства не расте са бројем избачених метака већ са бројем погодака. — Број метака избачени на јуришећег непријатеља дејствује на њеЈа морално али број погодака убија га и морално и физично.

(НДСТАВИЂЕ СЕ.)