Војин

290

Артшберијско гађлјбе.

захтева од артиљера и извесног теоријског зпања о летењу зрна. При овом начину пуцања треба опредедити и уго и Фишек према даљини предмета и заклона и према њиховом међусобном положају. Гађање сакривених предмета може се опет поделити на двоје: на гађање вертикални предмета и положени. У нрвом случају зрно дејствује на предмет првим ударом, а у другом управља се тако да и одскоком дејствује. Последњи начин зове се рикошетање (рикошетно гађање) и он је одпре, кад је глатка артиљерија била, имао велику употребу — Данас пак опет није ништа од своје старе важности изгубио, но га је теже извршити са жлебним топовима. Рикошетни метди по њиховим путањама дели се опет на круће (блажије) и кривље метке. — То зависи од даљине предмета и заклона и њиховог међусобног положаја према устима топовским. Гађање дели се даље: 1., По оруђу. На гађање из топова, Мерзера, и Хаубица и т д. 2. По Муницији. На гађање гранатом, шрапнелом и картечом Затим на гађање са обичним увећаним или умањепим Фигаеком, 3). По положају. На право (фронталпо), косо, анФилирно и т. д. и на последку: 4.) На пољско и опсадно гађање.