Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б
БЕРНЕР
БЕРНЕР КРИСТОФОРА | (барон), аустриски Ђенерал (1650—1722). Служио је у артилерији и реорганизовао је. Командовао артилеријом за време туреког опседаља. Беча. (1683).
БЕРНОВИЛ ПЕТАР (маркиз), француски маршал (1762—1821). | Служио је У Индији под Суфреном. Пошто се вратио у Француску у почетку револуције 5ио је пуковник. 1792 г. произведен је за маршала. Одликовао се у битпи код Волмиа, затим је био командант војске на Мозели, а потом се вратио у Париз и био министар рата 1798 г: Пошто се понова.
вратио на фронт био је од Аустријана-.
ца заробљен. Наполеон га је поставио за амбасадора у Берлину и Мадриду.
БЕРОВО, варошица у Јужној Србији, изнад ушћа Беровске Реке (3275 ст. а Беровска општина 5.612 ст.). Привредно средиште за планинска села у Малешу. Има пошту, телеграф и телефон. Седиште начелника среза малешког.
БЕРСАЉЕРИ су нарочито извежсане јединице – стрелаца у италијанској војсци. Прва јединица береаљера формирана је пре 100 година. Први пук берсаљера формиран је у сардиниско-пијемонтској војсци 18 јуна 1836 г. а по предлоту и упуствима Александра Ламармаре капетана. у Гренадирској стражи. Бергаљери су данас додељени као посебни одреди свима италијанским пешадиским пуковима. ·
БЕРТА (Дебела Берта) назив који су Французи дали немачком далекометном топу, који је 1918 год. са даљине од 110 км. гађао Париз.
Берта је рађена у Шкодиним фабрикама у Пилзену. Конструисао ју је главHUH инжењер-конструктор THX фабрика Розенбергер. У ствари Берта. је постала преправком старих, похасаних маринских топова од 38,1 см. чија је цев била дуга 17 м. У овакву цев, која је још проширена, уметнута је друга цев ка-
БЕРТА
либра 21 ем., а дужа од ње 13 м. Задњи
крај јој је ојачан још једним огртачем. Џа предњи крај је навучена још једна.
глатка цев од 6 м. дужине. Додатком овог глатког дела цеви. извукле су се две користи: напон барутних гасова је
потпуно искоришћен те је повећана по-.
четна брзина и зрно је добило већу правилност у лету. Целокупна дужина цеви износила. је 36 м. –
Затварач је остао као што је Сио код маринског топа.
Цев је постављена на лафет који има: колевку и доњи део лафета направљен од јаких челичних греда. За ограничење трзања имао је два цилиндра хидрауличне кочнице са клипом и клипњачом. А повратник је био ваздушни и опруЖНИ. :
Цео топ, који се превлачио возом, постављен је на нарочиту инеталацију, од којих је свега једна остала не “порутена у близини Шато-Тијерија у Француској, а која је имала два спрата. Доњи спрат, направљен од челика и бетона, непокретан је, а горњи, који сачињава платформу, ~ постављену на велике челичне кугле, покретан је.
Зрно је прављено од никло-хромо-челика око 50 см. дужине, са једном врло
зашиљеном капом од челичног лима исто | толике дужине. Тежина зрна је 100 кг.
а барутног пуњења 800 кгр. Напон барутних гасова 3.000 атмосфера. Почетна брзина. 1.500—1.600 м. Крајња брзина грна 400 м. Домег 130 км. Теме путње 40
км. Зрно лети до те даљине 3 минута.
Највећи део путање је на висини већој од 10 км. Гађање се врши са сталном
елевацијом од 55". Укупна тежина топа ·
140 тона. Како се цев после 50 избачених мета-
ка кварила то је подешена да се може —
наново бушити и то на калибре: 28 и 26 GM.
= 208
и на коју се ставља. топ, |
+