Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б
АСФАЛТНА
ниској температури је у чврстом стању. Боје црне. Тамне сјајности. Загреван, запали се, топи и гори чађавим пламеком. Употребљава, се за израду финијих путева. Највише га има у САД. у једком језеру на острву Тринидаду (Јужна Америка) и око Мртвог Мора. У нашој земљи има га у Вргорцу (Далмадција), у Корушкој и код, села Бунитрења, јужно од Врања.
АСФАЛТНА ТРАКА је обична пантљика, натопљена растопљеним аефалтом, који остаје при дестилацији петролеума. Увијена. је у котур, да се не би сушила, у ком случају постаје неупотребљива. Служи. за обавијање електричних проводника, пошто је одличан изолатор. АТАВИЗАМ, наслеђе моралних и физичких особина. Не мора да се јави код првих и директних потомака. – Употребљава се у хипологији са истим значењем. Услед те особине треба пазити код расплода да се не употребљавају грла, са манама.
АТАК (ГаНадие) напад, јуриш. Фраџцуска реч; и код нас се употребљава у литератури у истом значењу.
АТАНАЦКОВИЋ ЈОВАН, ђенерал У пензији (рођен у Неготину 24 марта 1848 — умро у Београду, 9 августа 1921 г.). Пошто је у родном месту свршио гимназију, 9 октобра 1865 ступио је у седму класу Артилериске школе (Војне академије), коју је свршио као трећи у рангу и 1 јануара 1870 произведен у чин артилериског потпоручника. За Ђенералштабног капетана 1 кл. произведен је 21 марта 1878, за пуковника 1 новембра 1892 и ђенерала 6 децембра 1897. Први пут је пензионисан 10 августа. 1900, реактивиран 20 новембра 1902 и поново пензионисан 81 марта 1906 г. Био је водник пољске батерије до 1872, од 1872 до 1875 командир Ћуприске народне батерије, па командир 1 брдеке _ батерије, 1879 ордонанс официр Њ. БВ. Кнеза, 1881—1882 шеф штаба артилериске бри-
АТАШЕ
гаде, од 1882—1883 шеф штаба дивизије стајаће војске. Био је и командант Шумадиског пешадиског пука. У рату 1876 учествовао је као командир друге пољске батерије и друге тешке батерије Тимочког артилериског пука. и као шоф штаба, Крајинске војске, а у рату 1877-78 налазио се на положају помоћника тшезфа штаба Дринског кора и шефа. штаба, Дринске дивизије. 1885 г. постављен је га. шефа оперативне канцеларије штаба Врховне команде. Од 1892—1897 г. командант Тимочке дивизијске области, министар грађевина од 1897-99 г., па је те године био министар војни.
АТАНАЦКОВИЋ Ј. МИЛАН, артилериски бригадни ђенерал (рођ. 1880 у Бао граду — умро 1936 год.). Отац му је био ђенерал Јован Атанацковић. Ступио је у Војну академију 1808. У чин артиле риског потпоручника унапређен је 1900, у чин поручника 1904, капетана – друге класе 1908, капетана прве класе 1911, мајора 1913, потпуковника 1915, пуковника 1920, бригадног ђенерала 1925 n, Vчествовао је у српско-турском и српскобугарском рату као командир батерије у Дунавској дивизији првог позива, у светском рату као командир батерије и командант дивизиона у Дунавској дивизији. Нарочито се одликовао у борбама на Мачковом Камену и Солунском фронту. Одликован је више пута. Пензионисан је с преводом у резерву 7 децембра 1927 год.
АТАР в. Реон
АТАШЕ (војни): Официр придодат амбасадорима или посланствима у страним државама са задатком да студира организацију војне силе дотичне државе и прати њено развијање и све оно што је са њом у вези. Њима се придодају и помореки и ваздухопловни официри. Они уживају имунитет. Земљу у којој су напуштају пре објаве рата т. ј. непосредно по прекиду ~ дипломатских односа.
== реј —