Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

АУГЕР

Носилац Карађорђеве звезде 1У и друTHX одликовања и ратних. споменица. (Рођен у Јагодини 31 марта 1875 г.).

ДУГЕР ШАРЛ, француски ђенерал (1809—1859). Као артилеријски официр учествовао у рату у Алжиру и на Криму, и у битпи код Солферина.

АУГСБУРГ, варош у Баварској (165.000 ст).

АУГОСБУРШНКИ САВЕЗ образован је после Нантеког едикта у Аугебургу, Баварска, 1686 г. од Аустрије, Шпаније, Шведске, Холандије и неких немачких државица, против француског краља Луја. ХУТ а дело је Гијома Оранжа, холандског краља и војсковође. Савезници су водили против Француске деветогодишњи верски рат (1688—1697), који је завршен, после неколико великих француских победа, миром закљученим у малом холандском селу Ризвику. (в. Деветогодишњи рат).

АУГУСТА, в. АВГУСТА.

АУДИОН (пријемник) је обично једна. и то прва цев у пријемнику, чија је улога да високофреквентне струје претвара у нискофреквентне тј. да струја добија. фреквенцију струје у микрофону, како би се на слушалици произвело“ онолико трептаја мембране, колико је имала и мембрана микрофона.

АУДИТОР реч која се незванично употребљава. као назив за судског официра.

АУЕЛИМИДЕН, туарешко племе, живи у Сахари (види Туарези).

АУЕРШТЕТ, место у пруској Саксонији, (580 ст), код кога је Наполеонов маршал Даву однео над Прусима, 14 октобра. 1806 г., велику победу, док је Наполеон истог дана, потукао непријатеља, на Јени. Код Ауерштета француска, BOJска изгубила. је 7.000, а Пруси 15.000 људи. Због ове победе код Ауерштета, марал Даву добио је титулу војводе од Ауерштета.

АУСТЕРЛИЦ, в. СЛАВКОВ.

АУСТЕРЛИЦ, („АУСТЕРЛИЧКА БИТНА“), славна слика чувеног француског

АУСТЕРЛИЧКА

сликара Жерара, у којој је претстављена битка код Аустерлица. Изложена, је У Версају.

АУСТЕРЛИЧНА БИТНА, вођена 2 децембра 1805 г. код Аустерлица (Чехословачка) између Наполеона 1 и Русије и Аустрије. ДЏавива се и „Битком три дара“, јер су у њој учествовали Наполеон Il, руски цар Александар 1 и аустријски дар Фрања П. Наполеон 1 је код Аустерлица хтео да добије одлучну велику победу, а не да има обичну битку, па је стога своје густо збијене трупе између Шлапаница, и бринског пута развио преMa праценском платоу и 1 децембра 1505 г. овако их распоредио: Сише, од. Сантона (Босеника) од Гиршковица, · је“ дан пук утврдио је код Сантона, да образује чврет ослонац левог крила, Кафалерија, је поставио иза Сишеа, а Бернадота иза Кафалерија, Вреде је остао код Иглау, испред ерцхерцога Фердинанда. Удиноа десно од бринског друма, испред Наполеоновог бивака, док је гарда иза њега. Мират, са својом коњицом, налази се иза фронта Кафарели—Удино. Вандам и Сент-Илер западно од Бозеничког потока, према Пунтовицу, Легранова дивизија, иза, Кобелница, посела је Соколниц и Телниц. Даву ноћу долази са Фријаном и Бурсијером у Рајгерн. Савезничка армија је подељена у пет колона и има ове положаје: Доктуров са 5.500. људи на фронту Клајн—Хостјерадек—Аугевзд, Ланжерон, са 11.600 људн налази се на његовом десном крилу на: праценским · висовима, — Пржибичевски 13.800 људи) између Крзеновица и Працена, а Коловрат, са 25.400 људи иза, њега, пред Крзеновицом. Лихтенштајнова коњица, (4.600 људи) налази се измеby друге и треће колоне, у подножју праценског платоа, док је гарда под великим кнезом Константином, 8.500 људи, у резерви под Крзеновицом. Ту се налази и врховна команда. Кнез Багратион који је у претходници са, 13.000 људи налази се на 'Гварошни.

— 121 —