Војна енциклопедија : свеска прва : А

АРТИЛЕРИЈА :

XIX в. глатки топови се потпуно избацују из употребе. Њихово место заузимају много бољи, жљебни остраг пунећи топови. Тако се 1870 г. у Француској уводе топови система „Рефи“. Затварач му је био у виду шрафа. Зрно је било

АРТИЛЕРИЈА

требљена код немачке пушке система „Драјзе“. Половином ХЈХ в. (1845) почела се израђивати и чаура од бакра, која је заменила дотадању од хартије. Њу је пронашао париски пушкар Флобер. Како је бакар еластичан, то се при

Српска артилерија у дејству у светском рату

дугуљасто, дугачко 8 калибра. На. површини је и оно имало слој олова за кретање по жљебовима и добијање ротације. Ла, Хитовци, са бронзаним цевима, уводе се 1875 г. Дебанжови 1877, a 1897 пољски топ 75 мм. државни француски. Цев му је дуга 36 калибара, број жљебова, 24, затварач штрафни. Овако велиKH прогрес је OMOPyhoeH проналаском, који је дејствујући кроз затварач вршио опаљење метка. Игла је први пут упо-

опаљењу ширио и херметички затварао доњи део цеви, што је било од велике користи, јер гасови нису могли. изаћи на, задњи део цеви. Крајем ХГХ в. проналаском чувеног француског пољског

топа модел 1897, техника је дала поеледњу реч у погледу главних принципа, конструкције. Сви доцнији топови су слични с њим, само се у детаљима pagJIHKy]y. _ 004 —

pi o

ro a sooysprpoviaii 1

ние,