Војна енциклопедија : свеска прва : А

АБИАЦИЈА

љена на два дела. Један је био за рад на савском а други на дунавском фронту. Ова подела је трајала 15 дана пред повлачење.

На западном фронту француску авиацију за бомбардовање натерали су бољи немачки апарати да мора летети ноћу, док су наше авионе (који су као и они франциски били универзални: и за Иизвиђање, и за борбу и за бомбардовање) на ноћно летење натерали непријатељ ски монитори. Бомбардовање наших авиона са велике висине било је неефикасно услед мале мете, а спуштање авиона на малу висину опасно због добрих топова. Да би се задаци ипак извршивали, авиатичари су одлучили да их врше ноћу, што су и учинили. .

,

Повлачење француске ескадриле врше--

но је правцем Јагодина — Рашка — Призрен — Битољ — Скадар! У Скадру, по предаји агшарата и материјала Ваздухопловној команди, престала је функцијх француске ескадриле. Из (Скадра је Ваздухопловна команда. заједно с осталом војском, по уништењу свег матери јала као неупостребљивог, пребачена на Крф. На Крфу је и она расформирана. 1 марта 1916 г. од свих делова Ваздухопловне команде формирана је аеропланска ескадра, под командом мајора Косте Милетића. Од остатка материјала, образован је аероплански депо на чијем је челу био артилериски капетан ] кл. Живојин Станковић. Укупно бројно стање аеропланске ескадре било је: један виши официр, осам нижих активних и два нижа резервна официра, један обвезникчиновник, четири активна и два резервна поднаредника, девет каплара, три мајстора, пет посилних, 97 војника и три официрска коња. Коначно је формирања довршено и ескадра је 21 априла, 1916 г. кренула са Крфа за Солун, где је стигла 26 априла и искрцала се у Микри, крај Солуна. У околини Солуна већ је било доста савезничке авиације, која је дошла.

АВИАЦИЈА

са Галипоља и ту остала, јер је већ била донета одлука о оснивању солунског фронта. Услед указане потребе за летећим особљем, 26 марта 1916 г. Ha Крфу Министар војни донео је решење да се упути у Француску на школовање и трећа, група официра, која је априла месеца исте године отпутовала. Ову групу сачињавали су артилериски капетан ] кл. Бранко Вукосављевић, пешадиски капетани П кл. Михаило Гавриловић и Драгољуб Благојевић, артилериски капетани | кл. Драгослав Милосављевић и

Боривоје Мирковић, пешадиски поручник Јован Калембер, инжињереки поручник Драгутин Мишић, пешадиски потпоручници Миодраг Милетић, Бранко Наумовић и Боривоје Попадић, артилериски поднаредници Александар Прокић, Милорад Јевремовић, Драгутин Новаковић и Драгољуб Ристић, пешадиски наредници Зладислав Самарџић, Стеван Рајчевић и Светислав Антоновић, пешадиски поднаредник Александар ~ Михаиловић, инжињерски наредник Љубиша Павловић и инжињереки поднаредник Миодраг Обреновић. Неки од њих су по евршеној пилотажи упућени на обуку у летењу са брзим апаратима а на место Драгутина Новаковића и Александра Михаиловића, који су преведени у групу механичара, узети су на пилотажу из те: групе наредници Јанко Маркићевић и Петар Пешкир. Групу питомаца за 0бу-

ку механичара сачињавали су: актчвни нај едници | Јанко Маркићевић, – Петар

Пешкир, Љубомир Ђурић, Миодраг Терзић, Душан Миловановић, Боривоје Митровић, активни поднаредници Божидар Костић, Душан 'Ћировић, Благоје (Станојевић и Повак Станисављевић | (прва двојица су прешли па куре за пилотажу). За извиђачку обуку, која је почела. 11 маја а завршена 4 августа 1918 г. у авиатичарском центру крај Солуна били су одређени: потпуковник Петар МирКовић, мајори Александар Благојевић,

— 23 —