Војна енциклопедија : свеска прва : А

АВИАЦИЈА

ескадриле су биле: у Вертекопу две, за употребу Врховне команде, за даљна извиђања и бомбардовања; Прва армија је добила две ескадриле (једну своју и једну Треће армије) и четири апарата _„Њепор“ за заштиту извиђачке авиације; Другој армији је остала једна ескадрила. Њену заштиту је вршило „Ње"порово“ одељење капетана Вукосављевића. Аероплански депо је из Микрепгремештен у Вертекоп, где је продужио своју функцију. административног органа трећег степена, а у његовим радио-

нипама су вршене мање поправке. Аеро-

плански парк дирекције српске авиадије остао је и даље у Солуну. Он је служио као школа за механичаре и за модтирање нових апарата. Радио-авиатичка, служба, је организована 20 марта, 1917 г. у оквиру телеграфске службе Врховне команде.

Према искуствима стеченим у току рата, командант савезничке војске на солунском фронту издао је 2 марта 1917 г. упутства за употребу авиације. По тим упутствима, за успешно дејство авиазција треба да се употребљава у маси. Ово пак повлачи за собом како повећање броја апарата тако и повећањз броја летећег особља. Зато је Министар војни одлучио још фебруара месеца да се у Француску упути група од 20 млађих официра на обуку у извиђању. У јуну те године отпутовали су из Солуна: капетани П кл. Михаило“ Димитријевић, Милош: Стаменковић, поручници Јован Д. ШЏетровић, Јеврем Симић, Михаило Живковић, Драгутин Савић, Станимир Живковић, потпоручници | Јован Црвенчанин, Александар Живковић, Џикола. Милетић, Војислав Спужић, Милош Живановић, Владислаз Сондермајер, Јаков Љотић, Јован Петровић, Радомир Жуњић и Милан Пајић. По свршеној обуци они су се септембра месеца вратили и били распоређени по ескадрилама.

У исто време упућена је и четврта.

АВИАЦИЈА

класа пилота на обуку у Француску, " то: наредници Агатон Зарић, Радисав Лазаревић, Светозар Ђорђевић, Мирослав Крејчик, Јован Шрепловић, Душан Стојановић, Душан Милојковић, Орестије Кретић, Драгош Адамовић, Светозар Животић, Драгољуб Митровић, Јосиф Антуновић, Сергије Мариновић, Миливоје Вукотић, поднаредници Анатолије Распор, Сава Микић, Миодраг Матић, Мића Пржуљевић, Ђорђе Мирковић и Сава Симић. И они су отишли јуна а вратили се септембра месеца 1917 г.

Оскудица у особљу се стално овећала, те је, 26 августа, 1917 г., решено да се још десет официра упути у ескадриле, ради обуке за осматраче. Њихов курсу Седесу, код Солуна, трајао је три месе ца. У септембру су упућени на овај курс: капетан 1 кл. Матија Рајнић, TIOTпоручници Властимир Адамовић, Душан Павловић, Милорад Матејић, Јаков 'Bopђевић, Петар Вукчевић, Јован Пламенац, Миодраг Јеличић, Душан Радовић и Милош Дачин.

Све су ово биле само припреме да се омогући стварање чисто српских ескадрила, кад се буде дошло до материјала. И збиља, већ почетком 1918 Г.. издато је наређење да се постепено све српско-француске ескадриле попуњавају српским летећим особљем. Ово је прво извршено у Вертекопу, где је створена прва српска ескадрила, чији је команmup био капетан Никола Жикић. Она, је била одређена за Другу армију. Нешто доцније осразована, је и друга чисто српска. ескадрила у Врбени, за Прву армију. На исти начин замењено је и људство фотографских секција.

Да би имали и резерве у људетву, био је расписан конкурс 22 марта, 1918 г. од стране Врховне команде за пријем Иизвасеног, неодређеног броја. подофицира за. обуку у пилотирању у Седесу. Ова последња ратна пета класа пилота није

NE DOBI