Војна енциклопедија : свеска прва : А

АКЦЕНЗИ

целерограф и акцелерометар служе за одређивање пораста притиска развијеног на извесном месту у души цеви ватреног сружја или у затвореном простору. Акцелерометар се састоји у главном из једног клипа који се слободно креће у једном каналу прорезаном кроз цев управно на осу душе цеви. Притисак барутних гасова дејствује директно на основицу клипа. Један специјални уреЂај са мнкрометарским завртњем регулише дужину хода клипа. Пошто клип достигне брзину која има да се измери и пошто је прешао свој унапред одређени пут, нагло се зауставља. Да би се ова Срзнна тачно измерила ставља се на чело клипа један терет који бива брзином. клипа одбачен у тренутку када се клип заустави. Брзина се изналази на два начина: према вертикалном стекоку одбачепог терета или помоћу једне спиралне челичне опруге познатог отпора која зауставља терет у кретању и чије скупљање. под притиском терета одређује брзину и снагу ударца. Употребљава се такође место опруге диапазон који, ударен теретом који се креће, својим треперењем обележава и уцртава висину почетне брзине.

Акцелерограф основан на истом принпципу, разликује се од акцелерометра У томе што одмах, помоћу диапазона или нагарављене металне плоче уписује кривуљу пораста притиска и брзине клипа у односу на време.

Акцелерограф са малим допунама може да служи истовремено п за мерење брзине трзања цеви ватреног оружја за време лејетва.

АНЦЕНЗИ (АССЕМ5Т), прекобројни римски војници (резерва), одређени да замене погинуле или рањене на бојишту.

АЛАБАРДА (оштроперац), врета копља. Састоји се од држаље, шиљка и оштрица

Држаља се прави од чвретог дрвета,

“ АЛАЈИ

дугог од прилике 1.70 м., на крају, једна страна је обложена металом, обично широким плехом, оштра и шиљата, окована са доње стране српастим гвожђем, са оштрицом која вири с једне стране и врхом посавијеним на горе.

Алабарда је служила да се набоде непријатељ и заустави напад. Осим тога, алабарда, је служила као оружје за одбрану. У ХУМ. в. оружје .подофицира.

Горњи опис алабарде (и начин како се прави) није био увек исти, већ се правила према потреби и према крајевима у којима се прави.

АЛАВА | ИГНАЏ - МАРИЈА, ~ шпански адмирал. рођ. у РВиторији, умро 1817 у Киклани

Ушао је у ратну морнарицу 1766 г. а командовао једном дивизијом у рату код Трафалгара, у коме је и рањен.

По рату био је унапређен за адмирала и био командант пшанске флоте.

А БА УЏЕ (А ЛА ВИ), француски изpa. значи од ока; употребљава се нарочичо у топографији, код израде крокна а к уопште кад се нешто мери без справа. АЛАГОАС, провинција у Бразилији (978.748. ст. на 55.000 км). Главно место Макеја.

АЛАГОН, река у Шпанији, притока Tara. Tog: 180 KM.

АЛА ДАГ, две вулканске планине у средњој Јерменији. Биша северно од језера Ван 3.519 мо; друга лежи 30 км. јужно сд Каре-а. Велика победа Руса над Турцима (1877), 8143 M.

АЛА. (тур) опремљена чета.

АЛАЈ—БАРЈАН, (турека реч) застава.

АЛАЈ-БЕГ, племић, заставник у турској војепи.

АЛАЈИ, висораван у Централној Азији источно од Бокара. Најв. врх 6.600 м.

АЛАЈИ, назив једног батаљона једног пешадијског пука аскара у италијанској колонији Еритреји.