Војна енциклопедија : свеска прва : А

АЛБАНИЈА

узима простор од 28.000 кв. км., на коме живи 1.080.000 становника. Албанија је од 1928 уставна монархија, члан Друштва народа. 28 новембра 1912 г., после првог Балканског рата, албанска велика. Народна скупштина прогласила је неза-· висност земље, која јој је лондонеком конференцијом мира, 20 децембра 1912 г. призната. Под утицајем Аустро-Угарске монархије прогласила се за краљевину и на престо довела немачког принца Вида, који је после шестомесечне владавине био принуђен да се одрекне престола. Есал-паша је тада постао господар ситуације. За време светског рата једањ део Арбанаса остао је уз Есад-пашу, придружујући се споразумним силама, ДОК се други определио за сарадњу са Централним силама. Завршетком рата Албанија је успела да сачува своју независност, али су настале борбе и трзавице

између појединих племена и партија. После погибије, Есад-паше у Паризу,

1920 г., настале су још жешће борбе између присталица данашњег краља Ахмед-бег Зогуа и Фан Нолија, у којима је Ахмед-бег изашао као победилац mn после успелог преврата оборио Фан Нолија и његов режим и 1925 г. Албанију прогласио републиком, којој се сам ставио на чело. Године 1928 Ахмед-бег Зогу прогласио је Албанију за краљевину а себе за краља.

Албанија је већином планинска земља. Њене планине испуњавају поглавито северни, источни и јужни део, док се на простору од Бојане до Валоне налази ниска маларична равница. Њене планине припадају Динарском и ЛАрбанашкегрчком планинском – систему. Планине Динарског система испуњавају северни и северо-источни део од границе према нашој држави до десних обала Белог m Црног Дрима. Огранци Проклетија и Мо рине са савера, Малог Качинита и Паштрика ca североистока. — Арбанашкогрчки систем иде дуж десне“ обале Цр-

.

AJIBAHHJA

ног Дрима Налази се већином у унутрашњости земље, на простору левих обала Дрима и Црног Дрима, западне обале Охридског језера, приморске и грчке: равнице. Река Девол их дели на две групе: планине северно и планине јужно од Девола. Северно од Девола су Краби, Јабланица, Мокра Планина, Принешт и Камна Планина, с којом се завршава ланац у горњем току реке Девол. Планине су већином покривене густом шумом и пашњацима. Гребен је беспутан и врло тешко пролазан. Иду од севера ка југу. Преко гребена воде путеви Скадар — Пука — Везиров Мост, Милоти — Ороши — Везиров Мост, Милоти — долина реке Маће ка Дебру, Елбасан, Мирака, Ћафа Сане ка Струзи. Јужно сд Девола су планине, које испуњавалу простор између Девола, Семне, Јадранског Мора и грчке границе. Планине су голе, кршевите и јако испресецане дубоким понорима. Овај део Албаније је заивичен према истоку главним грејзеном планина овог система, Громосом и Пиндом, који се према западу од ваја у три огранка, којл се пружају паралелно према морској обали, 'а растављени су увалама река Девола, Осума и Војуше. Планина Химара је на истоку од Војуше. Дуж гребена воде колски путеви долинама реке Војуше и Аргирокастрона из Валоне за Епир, и једини колеки пут из (Санти Каранти, преко Делвина за Јањину (Епир). Између реке Осума и Војуше иде огранак Громоса са највећим врхом Требишем (1715 м.). Има мало добрих путева, међу којима су најзначајнији: пут Остеница Корча п Берат — Клисура у долини Војуше. Између река Чевола и Осуме је трећи сгранак Громоса, који се преко планина Канри и Островица (Опара), Зевршава планином Томор (2.418 м.). Планине су тешко пролазне и покривене непрегледним шумама. Преко планине Канри води добар колески пут из Корче

РОНЕ