Војна енциклопедија : свеска прва : А

АЛЖОНКИН

бомбардовао Дикесл, Дестре (1688) и најзад заузет од Француза (1830) (226.000 становника).

АЛЖОННКИН, индијански народ у Сев. Америци, постоји још у Канади. Истакао се борбом против морнара француског морепловца и освајача Жана Картије, "који су 1541 г. за рачун француског краља Франсоа 1 освојили Канаду.

АЛЗАС-ЛОРЕН, = гранична покрајина у Француској. У франпуско-пруском ра"ту, 1871, Немци су освојили ове покрајине, и држали их до 1918 г., кад су их поново, дефинитивно заузели Французи, чија је војска, после 1871 г. први пут ушла у Алзас 6 августа 1914 г.

АЛЗЕН, острво у Балтичком Мору код Шлезвига (Schleswig) које је Данска уступила Пруској 1864 а, 1920, сво острво је блебисцитом враћено Данској (24.000 -стан.).

АЛЗЕРИО, језеро у Италији, у поровинцији Комо (Бринанца) км; дубоко 8 м.

АЛЗИУМ, стара варош у Етрурији (Тоскани) у западном делу Италије. Позната као трговачко место из времена Феничана, Картасињана и Грка.

АЛИ, краљ Хепџаса 1994 г. 1925 г. абдицирао у корист Иби Сауда, који га је опсео у Џефану.

АЛИА, река у старој Италији, притока Тибра, код које су Гали, под командом Брениса, потукли Римљане и допрли чак до Рима.

АЛИБИ, правнички израз који значи доказивање да окривљени није био на месту извршења злочина, већ негде на другом месту. |

АЛИБУНАР, ~ среско место y JIyHagској бановини (Банат), на прузи Панчево—Вршац (3.073 ст.). Место је основано у доба турске владавине. 12 децембра 1848 г. код Алибунара генерал Јован Дамјанић победио је војводу – Стевана Шупљикца. У време границе Алибунар

површина l.4.

АЛИМПИЋ

је био седиште чете. Данас припада панчевачком Војном округу.

АЛИГЕНИ, планина на истоку Северне Америке. (Највиши врх 2044 м.).

АЛИДАД в. гледача.

АЛИЈАНСА вз. савез.

АЛИЈАНСА СВЕТА в. Света Алијанса.

АЛИЈАНСА (тоострука) савез Енглеске, Холандије и Шведске против француског краља Луја ХГУ (1668).

АЛИКАНОВ, руски генерал ХТХ века, рођен у Баку. Учествовао у ратовима око Каснијског мора и, као капетан, У руској експедицији у Кину, под генералом Скобељевим 1884 г., окупирао je провинције Мерв, и био гувернер те провинције. АЛИКАНТЕ варош и пристаниште у Шпанији (63.008 ст.).

АЛИХАНТЕ, провинција 512-186 ст., 5.799 км.

АЛИНСАР, рудник угља (5.000 калорија) на. Дунаву, код Брзе Паланке.

АЛИНС ФРАНСОА, француски генерал (1776—1836). познати француски војни стручњак и писац дела „Систем пољске артилерије“ и многих других дела из артилеријске струке.

АЛИМА 500. км.

АЛИМЕНА, варошица у Италији, У провинцији Палерма (4326 ст.).

АЛИМПИЋ МИЛИВОЈЕ, в. у додатку.

АЛИМПИЋ РАННО, генерал (9 марта 1826, Накучани — 7 новембра. 1882, Београд). Пошто је учио гимназију у Шапny и Крагујевцу, 4 октобра 1842 г. ступио је у редовну војску. Три године касније, 17 јула 1845, унапређен је за потпоручника (штабног). Од 1846—1852 студирао је војне науке у Пруској и Белгији. Од 21 марта 1850—19 јуна 1860 предавао је у Артилериској школи (Војној академији) тактику, Ђенералштабну службу, пољску и логорску службу н јахање, а од 1 јуна 1859 до 1 јуна 1860 био

у Шпанији

десна притока Конга. Ток

= 9