Војна енциклопедија : свеска прва : А

АПАТИТ

АПАТИТ, минерал сиве, љубичасте или зелене боје. Састоји се из калција, фосфора и фолуара. Веома је распорострањен у земљиној кори. Главни извор за добијање фосфора и фосфорне кигелине. АПАШИ, ловци црнокожаца живели су у Северној Америци и Мексику. Чувени по храбрости и лукаветву у рату.

АПЕЛ ИВАН, барон, коњички генерал аустро-угарске војске, (1826—1908). После свршене кадетске школе У Грацу, 1848 произведен је у чин поручника, за пуковника 1866 год. дивизијског генерала 1874 и генерала кавалерије 1882. Од 1882 командовао корпусом. Учествовао у ратовима Аустрије с Пијемонтом 1848-49' у рату Аустрије против Француза и Пијемонта и у аустриско-пруском рату (1866). 1903 г. пензионисан је. Био је и шеф земаљске владе за Босну у Херцеговини. Истакнут коњички официр.

АПЕНДИЦИТИС, — запаљење _ слепог црева.

АПЕНИНИ, планински венац у Италији, дуг око 1.300 км. Средња висина 1200—2000 м. Пружа се кроз цело Аленинско полуострво и одваја Средњу и Јужну Италију од Северне Италије. Деле се на Северне Апенине, од превоја Диђови до извора Метаура и Тибра (линија Анкона—Рим), Средње Апенине, до Волтурна и Сангра (линија Пескара и Неапољ) и Јужне Апенине, који почи-

њу на Волтурну и пружају се кроз цело Калабријско Полуострво o рта Стартивенто. (Детаљније о Северним,

Средњим и Јужним Апелинима. види под овим словима).

Путеви у Апенинима. Постоји густа. мрежа одличних друмова и колеских путева у претпланинама и огранцима Апенина, док су у вишим планинама друмови ретки, а споредни путеви су готово само коњске стазе, али су многе стазе употребљиве за саонице па чак и пољске топове.

АПИЈЕН

Друмека мрежа у равничастим пределима веома је густа и редовно се врше оправке. У Јужној Италији и преко Абрупа мало има комуникације, и оне су у прилично рђавом стању. Преко гребена Апенина постоје само 25 колеких путева. Смештајне прилике у подручју Апенина, веома су рђаве јер су села мала, сиромашна и на великим међусобним растојањима.

У многим пределима влада оскудица У ВОДИ.

АПЕНИНИ АБРУЦО, највиши део Апенинског полуострва, а чине три истородна планинска ланца. У источном ланцу највиши су врхови Апенини, и њега чине велике масе, испреламане долинама и клисурама. Следећи ланац чини низ високих планинских чворова (највиши Монте. Велино, 2487), а западни ланац се састоји од низа паралелних | гребена. Пуни су извора добре пијаће воде.

АПЕНИНСКО ПОЛУОСТРВО, средње и најмање полуострво на југу Европе, између Пиринејског (Шпанског) на 3ападу и Балканског на истоку.

Тарентским Заливом подељен је јужни део полуострва у два мања: ниску Апулију и планинску, неплодну, Калабрију. Од њега се“ на ниетоку одваја мало и стеновито полуострво Гаргано.

Названо је по планинеком ланцу Алпенина који се пружају дужином целог полуострва.

Јадранска обала његова је стрма и стеновита и нарочито стратегиски неповољна. Источна је ниска и пред њом су острва, те је нривредни и културни живот на тој страни много напреднији.

А. П. са низијом око реке П6 — Ломбардијом и острвима Сардинијом и Сицилијом сачињава Краљевину Италију (в. Италија).

АПИЈЕН, ~ ванредно добар друм која спаја Рим са Бриндизијем. Почео је да га прави Клаудије. Апијус 312 пре Хр

_— A _.