Војна енциклопедија : свеска прва : А

АРАГОН дигне устанак против Енглеза. 1839 до 1911).

АРАГОН, ~ некадашња ~ краљевина. у

Шпанији (провинције: Хуелска, Сарагоза и Теруел). У ХП веку сјединила се са Каталонијом а доцније освојила БВаленцију, Корзику, Сицилију и Сардинију. Престоница Сарагоза. 1479 г., венчањем краља Фердинанда, сјединила се са Кастилијом. АРАГОНИТ је чист кречњак (калцијев карбонат), који се излучио из топлог раствора. Безбојан је или жућкаст.

АРАД, в. у Румунији (75.000 ст.). 1849 г. у Араду је обешен мађарски генерал и велики непријатељ Срба, ма да пореклом Србин Јован Дамјанић са још 12 мађарских генерала. За време Светског рата у Араду је био заробљенички . логор. АРАНКЧЕЈЕВ АЛЕКСЕЈ АНДРЕЈЕВИЋ (1769—1834), руски генерал.

АРАНДО ПЕДРО, велики шпански 2jiDжавник, покушао да задржи – војничко и политичко слабљење ШШшаније. (1718 до 1899).

АРАНЂЕЛОВАЦ, среско место у Дунавској бановини (Србија), под планином Букуљом, Ha реци · Кубршници (2.583. ст.). Раније се звао Врбица. Арачђеловачка бања лечи катаре, органе за дисање, варење и мокраћне органе. ИЗвори буковачке киселе воде.

"АРАНЂЕЛОВИЋ Ј. НИКОЛА, – инжењерски бригадни ђенерал у ~ пензији. Рођен 27 августа 1876 г. у Нишу. По завршеној матури ступио у Војну академију 1895 г. У чин потпоручника произведен 1898 г., поручника 2 августа 1901, капетана П кл. 6 марта 1905, капетана 1 кл. 27 августа 1908 г. мајора 14 јануара 1913, потпуковника 1 октобра 1915 г., пуковника 14 октобра 1920 г. и за бригадног 'Ђенерала 1 децембра 199 г. Вишу школу Војне академије завршио 1904 'г. Од 1907—10 био је на курсу за ђенеђалштабне приправнике; 1925 на курсу за

= 6

АРАНЂЕЛОВИЋ

више команданте у Француској — Версај. Учествовао = 1912—13 у српеко-турском рату са П. Српском армијом код. Ћустендила и Једрена; 1913 год. са П. Српском армијом код Пирота, од 1914-20: г. у Европском рату, са Ш Српском армијом на правцу Лозница—БВаљево, са. Ужичком војском код Ужица, са Тимочком војском при отетупању кроз Србију и Албанију и са Врховном командом на: Солунском фронту у Солуну.

Од септембра 1913—1914 био је референт инжењерског одељења – Дунавске: дивизијске области, од 1914—15 командир 4 телеграфског одељења Ш армије,. од 1915-16 на служби за ђенералштазне послове у оперативном одељењу Ужичке и Тимочке војске, од 1916-17 помоћник шефа телеграфа Врховне команде, 191720 шеф телеграфеког одсека – Брховае команде, од 1920-21 шеф помоћног одсека Главног ђенералштаба, 1921-22 г. хонорарни професор Војне академије, 97 1999-98 стални члан испитне комисије за чин мајора, од 1923-24 г. редовни професор Ниже школе Војне академије, от