Војна енциклопедија : свеска прва : А

АРКЕБИЗА

У доба када је снага за бапање пројектила помоћу конопца, замењена барутом, желело се да се створи. и лако оружје. Ca аркебизом је учињен тај прелаз.

Пројектил у облику дугачког дрвета (стрела) замењен је новим пројектилом округлог облика. Прве аркебизе, као минијатурни ручни топови, били су врло просто оружје, лако и лако се пунило, али зрно малог калибра избачено из кратке цеви није имало велики домет. Продужили су му цев, повећали калчбар и добили оружје много ефикасније. Међутим, оруђе је Сило доста тешко и незгодно да се пуца из руке.

Да би се избегло то, цев је била · пешто скраћена и олакшана и ослањала се у својој тачци тежишта на неку врсту виљушке (ракље), причвршћене за један троножац. Тиме је и гађање – било

олакшано. Цев се задржавала – једном „ручицом, која се држала левом руком,

док се десном упаљивала. Тако оружје је названо „ћасдиеђијез“ или „аркебиза са ракљама“,

Ишло се за тим што

да се аркебиза више усаврши, да би била подеснија 2 руковање, У томе циљу обложена. јој је

цев дрвеним облогом. Што се тиче начина опаљивања, на задњем крају цеви просушена, је врло уска рупица. Та ce рупа се поља левкасто проширивала, и У тај левак се сипао барут, који је елужио за опаљивање.

Опаљивало се помоћу ~ упаљеног фитиља, којим се палио барут у левку, а 'ватра је пролазила кроз рупицу у цев.

АРКЕБИЗА

Испочетка за пуцање била су потрезна два човека: један за нишањење и држање оружја, а други за приношење. фитиља. И ако су покушавали на разне начине да је олакшају, ипак је аркебиза била врло тешка да би се с њом могло нишанити без ослонца. За ослонац је служила, једна врста виљушке (ракље), чији се. други крај забадао у земљу. Поред тешкоће за руковање било је и опасности од руковања са барутом, који још није био довољно испитан.

Поред свих напора, ово оружје било је врло слабог дејства, и чуло се често од тадањих војних стручњака мишљење, да ће ватрено оружје бити избачено из употребе, јер му дејство није никаково, сем громоглаеног пуцња. Ипак, усавршавање аркејзизе мало по мало је напредовало и све више се стицало поверење у њу. Две околности су отежавале велику употребу аркебизе: на првом месту тешкоће око опаљивања, а затим, компликовано пуњење аркебизе, које није дозвољавало да се може успешно одупрети коњичком јуришу. Зато је била још увек потреба употребљавања копља. Требало је упростити пуњење с једне стране, а с друге стране направити комбинацију ватреног оружја с копљем (као нож на пупши).

1580 г. опаљивање je усавршено на тај начин, што је упаљен фитиљ био углављен у неку врету ороза, па је помоћу повлачења за обарач, опруга приносила фитиљ левку у који је био нагут барут. Сва се звала „аркебиза са фитиљем“. Од ових се прешло на „аркебизе са точкићем“ код којих је упаљивање вршено на тај начин, што је једна опруга окретала зупчасти точкић, а овај је изазивао варницу помоћу кремена O KOји је стругао. Варница је упаљивала. ба-. рут у левку. После се аркебиза – употребљавала као коњичко оружје, а по том избачена, да би уступила место

— 94