Време, 17. 03. 1925., стр. 2

'Страна 2

Уторчк, 17. мзрта 1025

Даиас: НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ: »0. «Прпчл о р. Соњ^хпку®. МАНЕЖ: »о, «У ковој лож*«. ИАРСДНИ УНИВЕРЗИТЕТ: (со^в бр. в. дтттгн спрат) »в и чвтврт. ПрллБвап.р г. д-р Б. ЛоЈ'впцј. Тема: «0 гло<^олпој Бач.н». ^ПОбОДНО ПОЗОРИШТЕ: 21. »Госпођтша по№>,1»» «Хортмзкн муж»; вГосподин , МевЕв*"ПАЛАС ХОТЕЛ: 2г, Вкрнегсвш мартовскн 4 прогр&и. ТЕАТЕ? ВАРИЕТЕ НАСИНА (Тврмшје) 21-45. Нов мвртовскн прЈгрвм. ЧИТАОНИЦА АЕРО НЛУБА ГМилошл Велихог 17), огворекк јв сваног дана од 16 до 20 часовк. .ЧИТАОНИЦА С. Т. М : (Зелепн Венлц 17). 0Чтворепк ј« | аднии дапом од 15—18, в недељом од 9 — 12 часова. 6ИБЛИ0ТЕКА «ЗЕМГОР» (Лвлвтв Иавмие ВиансЈ. отворснк Ј« преко пелог двни НАСИНА: 15. »Између илаиека к зверк>. КОЛОСЕУМ: 16. ,дио »г о 0.в?* ПАРИЗ: 10, »Правдв )« иобвднкк*. ДЕЖУРНВ АПОТЕКЕ: Махел. Воскпскк 8; V Шнмпћ (Куш&ковпћ), Спомвпнк 2; Поповнћ, Кркљ« Аленмндра 88; СвкЈлнћ, Т &ковокк 27{ Дрвеан Кр<тт, Беогркдскк 5.

јетске Русије искључена свака организација или акција која не би била у складу са комунистичком идеологијом и бод>шевичким тежЈћама, т.ј. која не би имала комунистички жиг. Према томе је безусловно комунистичка свака она акција или оргзнизацнја, која постоји на територији СовЈетске Русије и које је могућа под боЂшевичким режимом. Како је Сељачка Иитернационала основана у Москви и има тамо своје седиште и отудд развија своју делатност, она је иеминовно комунистичка. У противном, она би била немогућа под бољшевичким режимом. При соем прквидном сколастишпму

кил маса које конгрес представл>а »«зЈавио: у>Мн ћемо се са варошкпм проЈетаријатом спојити и побелитит>. Ие излази ли из ове речтше председавајућег Домбаја, да о некој разлици у цилу и методама између двеју Интернационала не може бити ни речи? Поред тога, а у место ограде од Зиновјевл»евих речи, Домбај је предложио да се са конгреса упути »другу« Лешину једна депеша. А поврх свега тога, за председника Сељачке Интернационале је изабран бол>'певички министар пољопривреде Алексачдар Петрсвпћ-Смирноо, који је и данас истовргмено на оба положаја. Очепидно је, према томе, да о некој

какав озбил»ан приговор. Мсђутим, ми Немо претпоставити стварнији начии утврђивања идентитета Сељачке и Ко- 1 мунистичке Интернационале. Мислимо на изјаве представника једне и друге и њихов рад. Надати се да ће им и радићсвии у спорном питању признати већу комлетенцнју него себи. А то не само због њиховог бољег познавања правог стања ствари већ поглавито због њихове незаинтергсованости исходом спора, бар не онда када су изјаве пале. У оеом погледу, гсвор Лава Зииовјева. председника Треће или Комуњктичке Интерчационале, на сел.мој седиици св;т. ког се-Ђачког ко1 греса од 13. очто*рл 1923. г., остаје као класичан докуменат у питању истоветности иил.ева и мсчоаа код двеју Интернаиионала » Наш учитељ др>т Л:њин, који је Још болестзн, интересује се у пркос томе нарочито за ову сељачку конферениију. Ако ми, наиастпвио је Зиновјев, имамо икога к( Ји Доласком ка дневни ред верификације ј »мч «штро око, да из таквих догдћзја цакдата посланш<а Хрватске Репуб.ш- ' разабсре оно што Је одлучујуће, го је какске Сељачке Странке истакло се о- онда Владимир Илић-Лењин Ја ммсли« пет питање, да ли су Сел»ачка Интерна- да Владилшр Илић не показуЈе узалуд тоиионала и Трећа или Комунистичка Ин- чики интерес за ову кокференци у». ИТсрнационала једно исто. Питање није | стичући своју сарадњу при стварању Се-

ове логике, њој се не може учинити ни-1 нучелно; н;-и тактичкој разлици између

Сељ^чка и Комушша

дие;у Итериациоиала не може бити ни гоиора, ;а су оне обе, вођене истим људима, у слуа.би истог циља и да су им кти методи. Њихова разлика у назчву само је прсст маневар, да се што лахше заведу сељачке масе и да се што потпуније упрегну у службу субверзивним комунистичким циљевима. За разумие људе, један такав маневар нема и не може имати ничаква озбиљнија значаја, кајмањс сдност једне неспорне к стине.

Веридба Г-ђица ЈулиЈаиа Јоцппопићева и г. Цушан Ст. Петровић верени. Читуљл Јоваи В. ПоповиН, протојереј из Рековиа, намесник среза левачког, отац Михајла Поповића адвоката и биз. народног посланика из Јаг>дине, пре.минуо је 15. ов. м. после краћег боловања у КрагуЈевцу. Тсло покоЈниково сахраниће се 17. т. м. у Рековачком гробљу.

ДНЕГЗИК

17 март 1925 год.

Чисто теорИјСКО већ има и сво„у практич ну страну; његово овакво или онакво решење повлачи за собом сасвим различне стварне псследице. От>да није ништа псприродно што се у његово расправ-нање унхи више темпераиента него раз>ма, •иде акцента н«го рвзлога. лко се спорно питање посматра вербаЈистички и граматички, онда је одмах ;ас-го су то организације по назим расЈлгаке; једно је Сељачка а друго Кору<истичка Интернационала. Међутим, т»^сиште је у томе што у спорном питању Р«.*ји не играју никакву улогу, одн. имају О»:ло формаглн значај. Бигно је да ли двв Интернационале имају суштипу дсту. А ова је иста онда када две органивације имају исте циљеве, исте метсле и када су, у главном, вођене од истих *>уди. Да су Сељачка и Комунистичка Интернационала у суштнни једно исто, то би се дало ут врдити чисто логичким путем. Бољшевички режим у Русији представља најмрачнију реакии-1 ју за коју људска историја зна. У своме аутократизму и реакционарству он иде дотле, да на територнЈн Сов- I јетске Русије чини апсолутно немог>ћим сваки покрет или акци у, који би се косили са његовим циљевима или не би били, Сар, у складу са овима. Данаш на режим у Русији не допушта на територији своје надлежности ннкакву опозипију нити хоће за ову ла зна, ма како ублажене облике она узела. Сваки покушај да се испоље неки посебни поглели на политички и социЈални положај у Р>сиЈи и да се препоруче неки нови путок«и и нсвг мстоде бива угушен у клици. Поборници униформисаности у облагти економског и социјалног живота, бољшевици су још неумол.ивији борци шаблон ства у домену полнмке и политичле ивео.тогије. Отуда »е на територији Сов-

ВРЕМЕ

љачке Интсрнационале, председник Когунистичке Интернаиионале Је рекао: »Нека и не буду спољашње форме овог конгреса импозантне. Ми тек сада се/ело семе «. На другом месту свог гооора, Зиновјев је казао: »У КомунистичкоЈ Иитсрнаиионали осећале су се всћ нове силе и струје; Ја помињем као пример такве другове, као што су Рене Жач у Фраицуској и ДомОа), вођа пољског снл>аштва. То Је иова генерациЈа комуннста. Ми смо их у КомунистичкоЈ Ичтер. национали Оратски позхравили, јер о ни премстављаЈу нове струЈе оних сељачннх маса, које су нам нелостаЈале за светску побелу«. У том погледу нарочито Је значаЈно ово место у говору председмика Комунистичке Интернационале; «Комунистичка Интернаиионала, већ од првог часа, са највећом пажњом поати рад ове конферснциЈе и она зна ј а је јо посЈелља организацнЈа, коЈу широ .ц це. јог света морамо сагразити, да ми имамо Један систем, који може да сруши гапиталистички поредак«. А да су и Јелиа и друга Интсрнаинонала рођена деца Совјетске Репубткке излази ато јз гвчх I е»и друга Зи.«овјева: »Сов;етска РепуОшна се поноси што није помогјз јсновати сам » Ра}ничку већ и Сељачку Ин7срнационаЈуа. Све ове значајне констатације и изја\1чпз1о Је шсф ЈСомугистичке И;иернаЈ/ионале на конгресу Сељачке Интернационале, коме је у том моменту 1редседавао онај исти Домбај, за чије присталице Зинозјсв рече: »То је нова генерација комуниста«. Шта је радила Сељачка Интсрнационала после говора нође Трсће Интернационале? Да ли се оградила од ових наведених и значајнич места? На против У место ма какве о граде или резерве, председник сељаччог конгреса ДомбаЈ се топло захвалио »другу« Знноејеву и уз име оних селлч-

Извештај Опсорвзторије на Орачару сд 16 нартз 1923 гсд. 7 чсссва пре пцдне Београд: барометар 765; т мп«*ратура —1.0; макснмум 4 .2; мавимум —5.6; ветар тншипд; облачност четнрн четвртнве; рвлатнвиа влдхпост 71 од ото. Кр^гујесац: бар. 765, темп. —в; Ниш: бар. 764, темп. I; Скопљз; бар. 763. темп. 4. Сарајбоо: бар. 767. тсмп. —5. Загреб" бар. 768, темп. 1; Љублзнз. бар. 765. темп. —0; Пр:г: бар. 775, темп. —0; Беч: бар. 770, темп. —4; Пошта Сар. 704, тгмп. —1; Лондон: бар. 776, тсми. 4; Парнз: бар. 775, темп. о. Цирих: бар. 773, тгмп. —3; Рим: бар. 702, тсмп. I.

Нздазаше сбзезннца сштебеннпта и поглзавчвнш ицајезвша, којн до сада кксу прккнш иакнаду Миннстпр Фнчапснја, г. д-р М. Стојплнпоппћ. потпнсоо Је Јуче решсље о поновпом ипдпвшиу обвезпипа ротпе штете оштећеним<1, којнма је накпода пресудама досуђ па. као п липнма у пограннчпнм кгајевнма пр^дратпе Србијс Црне Горе, којн су у рату оштећенн. У ове сврхе псће бнтн гтуебпо штампнтп пове обвезнице, пошто је > сада олштампапо аа 4 мплпЈарде 600 мплнопа дтгаара помнпалпнх, а пздато ноптто пспод 4 мплнјарде. Опе обвезпнцо пздаћо со сада без купопа бр. 1. Очекујућн ово решољг многн су на берзн

продавалн своје пресуде т?рмннскн. Тако је Ц9Ц91 _ ономад продата Једна пресуда на 2 мнлиона ^ (45.5о); Пештл о.и&046 (0.0565).

Промет 1е нч промттт поглове бно <070 9 мн лнопа), а па термин ке (1 мнлноп). Промгп закључци су пшли прво П0 159.50, а п 160; а затнм иптервенпијом једне о&^ даппве бапке она )е пала 158.25 н остала у тражљи 158.25. Термннски је ншла аа ултнмо март по 158.50 и трежп>А 159.50 (дато око пола мнлжопа) н за апрпл по 161.50 <400.000). По полне штета Је остала пепрг.мељена. 7 ол сто зајам је ншао по 65 (беа купоаа бр. 7 ) а 4 од сто аграрие обв зннде по 27.5С пролавпц Народна Баика (06 .0(10 ди.тара поМ1ШЛЛ). Дувапскн лозовн су тражени по 50. Лоз Српсног Црвсног Крста 10 (понуда) а 18 (тражн>а). Акпиј'" пролато Је бпло препо 100 помала аспија Извозпе Г.ачке н то. прво по 720 (20 компда). по 725 (40 комада) н по 730 (42 комада). Г.еоградгка Задруга тражља зооо. Бродарско Л руштво 420 (попуда). У Пнрнху П огрпд још увек стабнлап; а тлкође и све осталр леиизе без промеце. сем Лоплопа којн Јо чвршћи лок долар га ренг магжом {е у плду према фрапку швајц. (Цифре у заггпди озпачују течајеве од последљег састанка). БЕОГРАД, 16 МАРТА Домаће Серзе Бсоград. — Валуте: румупсии лкјн золо; девизе: Лондон 297.00 (298.15); Парнз 321.80 (320); Њујорк 02.25 (32.25); Жен« ва 1201-10 (1200.50); Милано 254 .252.7^1, Праг 1&5.20 («в5.40); Солун 92 (9ОК Сврлнн 14.4 4 14.«:;); 1>еч 5.60 («з.&0>-_ Букурешт л <ј. ој ОобО; Со-Јш-

днпара аа ултпмо март.

ЕКОНОМСКИ живот ЧЕХ0СЛ03АЧКА ОСНИВА НАРОДНУ БАНКУ Чехо<"ловачка влала полнела је парлвменту предлог загопа о НаролиоЈ Б&ппи. Бапка се УРРђУЈ'' на базн дапалх&е гтаЛрлнзовапе млтттт* {елгнтте. т. ј. на ^азп данатпил кр^пе. ОчекуЈв се да ће се увоћељем заксна т жнвот «»-■— воп - , , ] копсолндоватн фнпангнје н полнћи пов^реп.** Ваака 72.ооо. Славопкја 63.000; 1ре-ов. т крт!гт на стренп. пошто пногтрал«*тво пеће 4бо.ооо; Фибрнка Шећера ( Осјок) &02.000, &н* нмптп разлога да досал«шљп Бапковпн Уред! поп Мпппстатхтву фппачси ! а сматра као његову експозитуру. Н^пов^а* ичостренгтва |

Загрсб, (закл>учак). — Д.визе: Берлнн 14.51. Праг 165 25—155.125; Иешта 0.0&С5; Париз 321; Љујорк 1 .2 .2ј ; М ј.ипј 253 .6> 253; ЈЈондон 296; ^енева 1202—1201; Бсч 8.765. Ефектв: Ириморска Баш<а (Сушак) 70—65; Тргобанка 17—10; Хрват. Вскомптиа Баика 124—123; Обртна Банка 64; Рнјечка Пучкд Балка 97.50; ФаОрика Шећера (Осјек) 710 до 705; Славонн,а (лруштво) г2—61; Наиодзд Млш:ска 6. Бач. (сфектн). — Хрват. Ескомптпа Саптд 140.ооо; Хрват. Славон. Земал. Хипотекарш

2 чсса по подне Беогр-д: барометар 700; температура —0.1; ма1;сим>м 2.1; о тар северозапад 4; облачноот четирп четвртине; релативиа влјжност 64 од сто Општи преглед времена. Тсмпература у северној и це.1траллој Европн опала, у западној н Југозападиој порасда. Падсжа нма местнмичио! •2. ,,и,,,|,и '/'• 'ч* у Цсдој Европн. I Бервип (о.оз); Пешта (|); [ Праг (0.20); а Беч п БукЈ

до сада уЛрзало Је осниваљг васебн* Народне Банке, коЈа ће с* ортавизоватн пре пего што се чешка крутта урели на златној базн, олноспо пре пего пгго се утврдн сталнн олпос нзмеђу крупе н злата.

Верза

Псвратзк г. Бсврера Италијански посланик у Беофалу, г. Бодрсро, повратио се јуче у Бео1рад .*з Итал|је и одмах Је учинио посету помоМнику министра Спољних Послова г. Ј. Марковићу. Одликовање г-ђе др. Љочић Њ. В. Крал>, на предлог г. Мииистра Нар^днзг Зд9а&1»а, одликовао је г-ђу др. Драгу ЈБочиК, првог и најстариЈег женског лекара код нас, орденом Св. Саве трећег степсна. Нсве Занатско Трговзчко Школе По поднесеном мишљењу нарочито одређене комисије у Министарству Грго-' Бине и Индустрије одлучено Је, да се у Башахиду и Дгагутинсву отворе Трговачко Занатске Школе. 8 !

нагрлал ВРЕМЕНА од ЗОО аинлрл из 11би броЈл од 13. мартл V исолаћеал Је електр. техн. радап * г. г. Таба'1оаапа п Ист^овада јр млоСк Крлл»ипе НлтллиЈе ул. бр. 8 13, Беогрлд. Наград** ВРЕМЕНА од ЗОО динарл У из 1161. бго а ол 16. иа^та џ нсплатић^ се онзм читаооу, коЈи 5 )е купио п саиусло примерак, на Р коме Је ударен штлмбил> „Адмии нистрапиЈа Време" са свзЈеруч« Г ним потписом два чиновннка. е "ПРРМЕ" саакога дапа даЈе |г своЈил чвтаопниа награду од ЗОО дииара.

' 1 Јкс' 'Љ. 'ЈЖ ивК' ^ч" \љ АА ј .а. 1 А. Ф- ж пром^т сдабији.

Беогр-д у Цириху 8.34 (п"р.1199) БоофЗД у Њу&зриу 1 61 (пар.С2.111) Девиза нису прстрп:ле всће промсне Рзтна штвта — 159 Прсма петку, код девнза ннЈе бнло таптнвЈнх пром па. У сгозу су Жепева (за 1 посп>; Милппо (2); Љу_орк (0.05); Париз (2). У паду Лопдоа (0.25); > Вукурешт без промене. Слаба иктервзнција Народне Банке Интервспцнја Народпе Банке бнла је Јелнно потребпа ад 2\. певу, док су остаду трахн>у код девпза бнле подмириле ж аме бавке. Опп је дала преко 100 000 Жепеве по 1201 н 1202; затим пошто Лондопа (око сооо) по 297.Р5; и Јелпн закл>учак код ЉуЈорла (од 1.500) ПО 62.25. Укуппи обрт на берзи Лио Је преко 14 мзлиопа динера и то: на ефчгтр (1 н по мнлпон) па термнпске (опо 1 мнлвов) в на промпт послове (11 и по мплиопа). Рс^вко пргко 18 000 Сунти НаЈ|аче Је бпо оЛпв^ан Лонлон (Ллизу 6 милиопа дпнлра), па ГБуЈорк <35 хнл>ала аолара) лок код огталих рлалијн (нарочито Б«*ч и Париз). Јача ■ -кудица у робп с--* оггћала код Мнлапа п Прага, те гва тражња нвје бвла полмирепа зол тих девиза. На глмом саггапку промеве у курсевнма НН1в било. Јелнп овлашп>а већа бапка бпла јр откупила ЉуЈорка две тр в ћиле од попућене р«1Ле, док Ј<* друга куповала. Лондон у јечој м»-рн. Термипгки Ј«> Јелипо 'аче обавллп Праг. лок аа остале левнае ппЈе било иптерргсвлпл. Прсг зл ултимо апрпл по 165 50 п 166.50. а мај' по 186.50. За март, понуда 185.50 тражнЛј 185. По полне ситуппнза непромет^гна; алн пр^ма телефспским разговорима са Илгребом. девпле су биле п што чвптаће. А у Београду влалала Је јака релервнсапост; било 1в само «луфт» курссва гок ства^ва попуда н траж* п>а пиЈ - ' постолла. 7?е*тева роГа 1?оп (н'«вчп 1201 50>: Мплдно 254.25 12.13.75); ЉуЈоок 62.25 (02 15); ППЗГ 16Х .Ч0 (165.15). Геч «. с О (5.79); ЛОПДОН 298.25 (295); Пернл 322 (320.50). Ратнз штета, 158 25—159 50 I З а пггету интересоваље је бало жвво алл

иер Банк Ферајн 103.000. Страке б.рзг Цирих, (4.45 по подне). — Београд 6.34; Да^иЈ кб.Оо н три чешигкне; Ло*иоа >4-»ј и трЈ че1вргане; ш>Јорк 5.1в1б; ђрисед Јо.чб; .ивлаао 21.13 и чепф^иие; Амст рдам 20«.35; Бе^Диа 123.Ј|5; ОсЧ <3.125; Сич<ИЈа 3.77 и во; 1цаг 15.3» и три четврги^е; иелга • 1.оо, 7.75; иаршни 2.4.5; гз.»'пју-шх 2.53 в ј С јмл чешртшш, иаршииа 1<9.05. 1оуј0ри, (10.зо про подие). — Г јсојн ДД 1 .61; мил ^З.з1; Ј1011Д0Н 4 «0.67; На^а-Ј 5.<3; швајЦарсо^ 19.3џ; 1<гдли>а 4.0/ в ио; Хслаади^а 40, 1л:ч 14.и; иеш^а 14, ираг 2.9«; Ссл 5.0ијК^решГ 49.12. к>еч, (оа1^»Јчи^>. — 1>соград 11.40; Берлнн 16ооб; и«-шги 9 ј.со ; Иараз Зо.5о; Љ^Јорд <1000; Ашде^о 1092; Лоидон 34об; ираг 11.12; оуку^ешг 3.43; ОифВЈа 6.14; ДмсдЈрдиМ 2<»<а; ^а^рид 10.40; Би^шаиа 1305о; 1>р1.сед ^ЈЗ7, ЦВк^Х 13 <45. оеоград у >.ондону 295; у Мсн ви 5.33 итри чстври.ие, у <р.|у о'Ј.4о; ј 1«Р-гу 64.25; } 1.9штн и.оо; у Паризу 31.20. Ј^опосалс^л продукгиа оероА Новп Сад, 16. марта. — Пшеница бчнатсти 75 XI. 2 од сто ка.а дуаднкиг 4оо, кукурЈЗ бачки март—апрнл 1ђо; бач> и априд—мај 192,50; бачкн мјј —Јуни 2оо; баватски априд дађа Бегеј 167.5о; Садатски аирнл— мај лађа шса 195; бана(скм аирил— маЈ лађа Беге/ 1С2го; кусу1Ј"а ср'.мски марг—апрнд 165. Т.ндепција даОава. Бродато 11

ВаГОНа. 1орсма)

КаБсо да се успе Код лепог пода (Нз „Савета иладнх људвма") АрКадиЈе Аверчеххко

Врло често видимо лепе, отмене млале Л>уде, лли, на жалост, ти м.гтди л.уди немају никаквд успеха, код женски:1>а И, обркуто, зар нисте наилазили на риђе, пегаве по лицу јуначине, с кривим вогама, сп . ћоштсгмм косовима и са ураслим главама, који код лепог пола имају згроман успех?! А заттог Врлз просто; први (лепи> не знају с које стране дз приђу, како да се прихвате посла, а други (кривоноги) имају тај дар у толикој мери, као Кубелик за в&»о.тину. И ево — ја хоћу да изиђем у сусрет сазрелим потребама неискусних лепих луди. Кривоноги ће се помоћи и без мене Они би и мене могли много којечему поучити. • Прво једно мало објашњење: ја никако ке желим да чиним нешто супротно Божјој заповести која гласи: «Не пожели жену ближњега својета». Шта је овде главно? То, да је он «ближњи» Жену ближњега и не пожелите. Али ако је жена у Кишењеву, а муж, рецимо, у В;тадивостоку, он онда бива ал>НИ и, — дакле, — нема нарушавања . ожјв ааповвсти. Из овога. дабогме, не изл&зи, да сваки идпћ, за.г>>бивши се. мора да носи под

I пазухом глобус и, обавестивши се о месту у којем муж борави, ла гласно израчунава расто ; ање, упирући прстом у разна места глобуса То је сувише очигледно, а свако осећање трсба да буде тајно.

Кад се за.губите, никако није потребно да одмах навучете фрак, бео прслук, да у мзкрој од узбуђеча руии стегнете букет и да, јавивши се предмету своје страсти, пресавиЈете пред њом колено и рекнете: — Анђеле мој! Ја не могу да живим без тебе! Буди моја жена! — Шта ви говорите, тахо вам Бога! Ја сам удата. — Ја ћу вас развести од мужа. — Али имам и деце! — Децу Немо потровати. РодиНеш другу. Грубо и глупо. Жена никад неКе поћи на тако прост мамаи. Ево како ћете чинити: напудрујте ли це, осенчите очи изгорелилц сунђером, отидите у с>мрак у посету жени драгој вашем срцу и, седнувши у прикрајак, клоните. — Што сте ви данас тако сетни? — упитаће домаћица. — Не знам ни сам. Не, не. Боље ће бити ла ме нс испитуЈете. — Послови вам, ва .Ђда не илу до^ра' — Шта ме се тичу послови! Ја о њима и не мислим. — Бледи сте нешто данас... — Нисам спавао целе иоћи.

— Јадниче! А зашто? — Целе ноћи санло сам вас Дајем вам реч, да ни наЈпаметнија женска неће обратити пажн.у на вашу противречнос1 између прве речениие: «Нисам спавао целе ноћи» и друге — «Целг ноћи сањао сам вас». — Меие сте сањали? — замишл.ен! 1*о рећи она. — Чудно. И за тај дан нека то буде достг Крај. Мало сте је закачили. Идите. оставнте је аа размиш.-иа. Сутрадан: — Ви сте и данас нешто блези... (Пудер «Клитија» је веома погодно средство за за-Ђуб-Ђена човека). — Ја блед, Хм... Откуд то. Мождд зато, 1'< I о сам опет немирно сгааао. — Јадниче! А кога сте сад сањали— Погодите... (Ту се можете дрзнути да је ухватите за руку. Држим дј од тога не може бити неке нарочите ог»ас ности) — Тхе, како могу да псчодим. (Лажеш, мила. Погодила си већ Иначе, зашто би те он хвлтао за руку). — Не можете да погодите? Ви, тако пспи... Лепота ј ј "О 1 , ддбогме, споредно, пли — пита се »аслом не квари. — Ви... не можете да погодите? Ви. «и.'е срце звучи као Е зјтсвз харфа под најС .таб:1>1м попетарцем, ви чи;е су очи као модрикасто огледа.то Даго — Мађо ре, ви, која као стрела проз1:рате у дно свгсти једног болесног људског срца. ко-

оне таике

је куца истим тактом као жиие... Такав разговор треба да траје с при лике шест микута. Не мари што је глуп. Зато је скллдан Ту ти је и Еолсва харфа и Ла1о Мађоре и такт срчаннх откуцаја. Саветујем вам да о<5рал1те пажњу не на сми:ао. него, у главном на звук гласа, на му зику. Веома је за препоруку, не завршизши речекицу, нервно скочнти, одмахмути руком и, бгзо се поздрав; в ии, отићи То ће учикити утнсак. А. осем тога, извући ћете се из замршене реченице. Грсћег дана смело уђите и изговорите ову, на праи поглед, чудну реченииу: — Мери! (или Олга, ил« Лизо). Штн ви чините са мном? — А шта је то! Шта ја чиннм с вама? — Погледајте ме. (Не треба да забо равите, да — још у предсоблу — обришете пудер с лица. Али — обазриви гар од сунђера може се размазати). Видите ли? — Заиста имате болеш.г.ив изглед.. Али зар сам ја крива? — Ви сте криви. Само ви Ви ми долазите нсћу краЈ постеље и„ и.. ја више не мо|у свако. По шјобичнијој логици на то "љ се ојмооогилз овако: — Што сте мн се наврзли с влмшм сновима! Ко зна какве будллаштине мо жете ви сањати! Зар ја за то морам да оудем кпннд?

СПОРХ УТАНтИЦА У НИШУ Нвш, 16. марта. — Данас је овде од^^ана пријатељска ^ гакмпца између Б. У. С. К. на Београда и Н. С. К. Снађелнћ. >та*миаа ]« завршеаа са р з ултатом 2:2. (Вр:ме). Гохоое с у : ОДЛУКЕ СТРУЧЊДКА О РЕПАРАЦИЈАМА ДОВЕСОВ ПЈ1АН Слог редигован по оригиналном тексту Прсвео н предгоиор написго: Др. ђлддимнр Д. Ђорђсвић Цеиа 25 Јхннара ♦ ♦♦ Нњижаоа "Впеме". Коала М ч - мнј v-*- 37 Али... ниједна женска неће рећи 1ако. рсба позкавати женску. Она ће само викнути: — Боже мој! Зар сам ја то жетела.. И мени је тешко што се тако мучите... Чујете ли? Теджо ]ој ;е! Она вас жали. Она се, како кажу професионалнп риооловли — «закачила на удиии». На овтм месту ја прилазим ндјтуга.гивиЈем г.итању, о којем, код моје сли.т.ивости , тешко могу и реч да проЈОвзри.м : — Морате да је полубите. Само, тако вам Бсга, не нагло. Не срушите се на њу као глечер. Тихо, неж.чо, ухватите је за руке Приближите своје очи к њеним очима |усне, као што се зна, послушно иду :» очима — нема у куд). Ближе... Ближе... Завирите у тајанствену бездан ње«их оЧИЈу... И — у том положају не може се ни знати: јесте ли ви пол>уЧ5или њу н.ти она вас Дале савете, наравчо, не могу давати. Оеома сам скроман за то Можеге чак, пол>убивии је, — отићи својој кући и смнритн се. Познавао сам једн-т ч->века, који је сву оиу моју поетичну рад.ч у нев:роватлј упролашћнвао. На сваЈ 1 ачин. Оставши са женском насамо, он би јурнуо нз : у, као малаЈски пират, и почео би да је .губи. Мало узбуђен, ја га упитах: (Свошетак на петоI странк)