Време

ПОЗОРИШIЕ

Прежигјера. „Сутона" ПремпЈера Сутона од г. Стевана Хри- |била л реч успомеие) г. Христпћ. цестш1а '.чк ,.икана је са ^арочихпм ае- лшг оркестром подвлачи сиагу те речп, страЈБењем, као прва српска оперска | губећп пз вида релативност њену, одпремпјера код пас, после рата. Кад се | ноо н.сп у расположењу лица.

узму у обзир оне паикне, чесго посве невепгге обраде слабнх снжеа у лал;но пацпопалноме стилу, — на које смо навипли билп каа је реч о ОЈЈПгпиалаој домаћој оперп. онда је Сутон г. Хрпстића 1 .еликп корак у напред. Г. Христпћеп Сутои писан је озбпљио. ппструмептацпја је, ако се * тако

Тако је, често потпупо, уппштепа основна замисао г. Нве Војн.ви!.а: дг» сЕе пзвире нз смерпог штнмуига судбоноатога сумрака, којп кам, упапред, објашњава локле се сме п може доћп у крику осећаја. Код г. Христпћа крпк • 1 I р: 1. Не: ависно од сутоне, крик је илах као усред горе, плп по дану. И за

смем да изразнм, дефпнптивна: што то, према музицн г. Хрпстића, постаје је хтео рећи ц ис1сазатн, он је изрекао. савршепо керазумљива драма тпх љуР. Христпћ је засведочпо своје добро | кал син имају толпку снагу у осетехпичко образоваље, озбиљност своје ћају (снагу којој се у оркестру ништа

намере. своју саБремееост у ооради, ивбору н развоју, — сн је псказао сми< ла 1л д: амскц акценат, он је покушао и!& репга, на свој начнн, неколико знача ш:х г.роблема. Нај иачајпијн про»5лем који је бпо н- ,ч итвању код г. Хрлстпла јесте иита :;е неЕапога гсвора. Избегавајући шнроку мелодпју, као кеподесну за пзра-з . умрачннх стања п нагогештаја, без полифонскога размаха, гећ по прпроди својој а и без оне руске простране а::еоке, ке пскорншћујућп чак ни цзразит> г снлпиу гростонародне српске попевке (као. можда, неподесну у већој целннн коју бн разбила. померившн основне лпкије дела у >шого непогезанпх мећ^собом ираваца) — г. Хрнстић је прибегао стилу пспхолошке декламацпЈе, оној врстн језнчне чип ке која је основна за француску оперу * . . .'IX 1:о '-.е1ака п и^вих )орбн нзмеђу прнсталпца Ппчиннја п парнс!се школе, — па, чак ц преко јвдног сладуњавог Маснеа све до Пелеаса и Мелизанде. У Ф[ &нцуској се гај стил не само негује, он пзвире пз природе језпка. он извире из прнроде француске осећаЈности: без скокова наглпх, алп стално у односу на све што се иадноси пад хсрнзонт мпсли п нерава. Најмањи трептај налази фннпх одјека у задрхталом акценту, у деликатном раскораку пзмеђу две преппзне духовне ниансе. Сав у нлансама, француски језик захтева непретргнути цргеж пспхолошке реченице, којој је италпанска гипка сладост често туђа а најчешће п протнвна, јер губп над. аор над треперењем које је бптпо да би се цоказало да човеком ие владају само осећања сирова и дефснитпвна, већ да је човек у сталној властп сталног постепеног чулнсг померања и одмеравања. Та мера у полету и покрету пије салго зпак осећаја, вел п разЈ^ма, расуђивања којн се утнчу стално у сбласт француске чулности: нервп п срце припомогнутн су радњом ума, не •да би се извео рачун, не да бн се отворила борба и коначнп смнсао прешао у пскључиву надпежпост победннка. којн већ буде: ум, осећај или жпвац. За фракпуску музпчку реченппу ум — са својом пронијом п мером — јесте само помоћнпк осећају, оп даје још једну драж лаког помера и спретпсг сталног упоређивања у помпцању. 0сећај се помиче а ув°к се констатује како п колико се помакао.

не одупнре) — одкуд да се покоре Једпоме моратноме начел> т , које, према музнпп. није јаче од њих. Јако је ко^ г. Христића оно, што је јакпм слогом епоменуто код г. Војновића — алп г. Христић није Јгвидео да појгдпнп ста вови имају релатпван зетачај. и да, на прпмер, ппсмо ста^ога претка како је сгечано био примљен од Карла гетог тти^е т*об*"а. нн^е ттш^мЛ. ; е погаз јер долазп до нас преко нерава њего^ог утучепог, сломленога потомства. На та ј начпн опера г. Христића пл на је .тгамскпх скокова, а готово п нема драмслитх .-пшц,ја. јер линија страстп не потпге код њега из музпке, која се ра'вија мугпчким нормсма, геЧ из речеиих ре'ш које -музика подзла г :п. Бпће музнке друкчгге је од ^п' а рече:ппе која пстз осс1:ај посп. н музпка т. сме бпти паралелва свакој речтт нп посе. Г-ђа Пхпггеровнћ. 'Маре), особито је н^а^пла спепо неж^оспт, п гавг-шну сцену, где јој*&ш акценти стпчу се као п топи у ' г-: у -лтерппске гелшсстп. лрхте матернпскп. Пзвесна сувоиерна отменост нпје 101 п°шлр р\чсом. Та^о п она спепа са Васом Херпеговпен. 0сећајн г>тпе г-ђу Ппптеровнћ током целе улоге. п послетња сцена лпрскпх пзлпва дошла је ва^тгшроднпје од ■-■.впју, она је морала доћн. У осталом — можда и иротивдо најооновнијим тежњама г. Псе Вгјн впћа —мугнка г. Хрисгића обдарпла је препзобилзо чувствпма стару Госпу. п ^Г/зеча јој ?г»а'-е^е стгого. гасу. морални грч. Њен је грч впше од осећаја чо од духсвне .шсипплпне и арнстократског правовегја. И за то она дејствује снагом ссе^аја, а не спагом строгостн. узвишенон^у нткрточ п гтетом. ^ак п х.^адном. Г-ђа Пнптеговпћ стсорпла је Гсспу од севтиуез^агтости, п у последњој сненн обелоданио се осе^ај свом сн.лпном. Г -ћа Роговска такође ннје имала моралнога трепета, духовнога трепета, 0сећајући јако п патетично (једном патегпком на жалокт н сувпше просечном, конвенцлоиалном, са махањем, дизањем и грчењем руку, са уоЈИч^јеном сузсм у грлу, се сталппм погледањем у публпку, као да ју прпзн^а за сведоке своје патње) — опа се пије бо* рила са својпм ун>трашњнм демоном, чиме би трагпка бнла растумачена. Гласовно тако свежа, са прелпвпма тат оп — нен глас има ндгалних

Дае девојчице врше безбројае Есрађе по Београду, на један оригинадан начин Јуче су полидпјски протоколп забележилн једну колнко ретку толико и орнгнналну врсту преваре. Али. оно што је иајинтересантније. тај начин превара изум је двеју петвајестогодишњих девојчипа, сиромашннх, остав љених још пре дупег времепа да о ј себи о своме ирзвцу у животу, саме ј себп дају рачуна. Ономад, наиме. дошле су у стан г-ђе ј Марпје Дуглпћ, удове, којн се нала-! зн у Охридскиј улидп број 6) две ма- ј ле, скромно обучене девојчице и замојЛИЛе мплостињу. Црвенећи, оне су ислричале да је та >шлостин>а намењена сахранп једне апхове другарице. ученцде Раднпчкч Школе, која, такође, нема ипкока од рођака у Београду. Бедна псторнја покојгаше, које су мале готово рВдајућп вспричале, као ]п скромап изг^ед обеју натерао је г-ђу Дуглић, да дегојчипама да већи прилог за сахрану њихове колегиипце. Отпшла је у другу собу, донела и дала јновап једној од вих, пнтајућп чак |одакле ће поћп пратња. отпратпла обе ! до на улпцЈ'. '■ После добрих пола сата г-ђа Дуглпћ 'је прпметила. на своје највеће запрелашћење, да јој са једног малог тоалеI та у предсоб&т нема ручног златног женског пасовипка. чија вредност пре-| бацЈ'је 1500 дпнара, Бпло је јасно да ( су крађу могле извршпти само оне две мале девојчдце. и, у том смислу, < поднела је п пријаву полицпји. У нсто вре*е, скоро, примио је кварт ! Врачарскп .још две прпјаве противу (Девојчппа, кцје су, на пстн начпп. извршпле још рве крађе. За малим раралпцама — крадљпвцпма кварт ;је пздао најенергичнију потсршшу 1г наредио њпхов пронала5ак. Како се верује. мале су у току последњпх мефц дапа извршпле безброј кр;1Ј)а. употребљујући увек псти трпк.

81ЕОГРАД На дан 26. ноЕембра 1925. КРШТЕ1&А

Драгаовј кћп Радмплс и Мплдна Цолића члнсоппка; -Јелпца, кћп Косаре п Стапоја Сте<}1ановнћа служнт^ЂЗ. ВЕНЧ Л!№>Д У

Анђелија Дра17тпновнћ и Лрагол>уб МптроБпћ секр. Мннистарства Народног Здрав.га; Војаслава Поповић п Љубомнр Напојсло врт. порупннк. Љубнца Нејчиноспћ п Војнслав Николић кап. прве класе: Марта Гпновпћ и Ла-ззр Дпмптрпјевпћ апотекар; Десапка Петровић и Радош Благојовић предузпмач; Љубица Мпхајловић п Дпмитрпје Јовановпћ апотекар; Мпдеса Мојспловпћ и Непад Марковаћ; Лепосава Опановпћ п д-р Мллорад Чортапог.пћ; Љубпца Стефаповић п Нвап Зечсвпћ чпновппк; Мплпца Ннколић и Војнслав Шаропћ капд. пнл;еи>ер; Драгода Мерџаповпћ п Јовап Л р О јтпн трговад; Козппг.а Пеппћ п Нпкоза Рпстпћ трговац; Вранка Петковић п Велпмнр Тасић нр^зч; Мс.тпср тт Воа:п:тЈ» Богпћевнћ радннк; Марнја Стефановпћ н Божи-1 дар Марпћ фијакерпст. ЧИТУЉА

Раја Вазпћ пнвалнд, 37 годнна; Станојка Сретеповпћ кројачпца, 19 годпиа; Руза Шрајер, 36 година.

.1; о.о сретаих и (.ирЈГПих иапорл звучности, Согатих боја, — г -ђа Рогов-

г. Христић је освет .1 >авао речепицу Иве Војновића, ид>ћи за њом у корак. То би се могло луго иабрајатп, а сматрам да ј- са те тачке парочито одличпа груба снага Басе Херцеговпа, која подвлачи осећа.јг: реч по ре : Ј, п у сваз.ој речи се на нов начин уврежава и ] <^вре;кава га даљу. У опште похвала Васе ЛерцегоВца спада у пајуспелије <т анинс г. Христићеве партшуре 11 «-н:то нроннје пишчеве у нагласку Ш^остонародног порекла јавља се . . • ећаш/м секј^адом. која опародни примитив. — али та иропнја брзо сасвпм ишчезава (што . а. д г.^едии.та сушилне комнллклцнје у карактеризокању Васе, тСјСом говора) — и Васа триумфује, раг спо:аисе гос.подском палатом, нретвара је у магацпн за брапшо. У целом том речитативу расте Васа Херпеговац, до нивоа го.ово херсјског, — несметано од госпа Маре, чија реч још није пала, да пора-зи ову набујату лииију. У томе основноме ставу: да је пошао од речи п реченнце лежн интересантеост покушаја г. ХристиКе^а, а леже п његови врло крупни недостапш. На име, полазећи од речи н речепице г. Христић Је њихов роб, оне га вуку и восе плн с њим застају: г. Христић Је често иринуђен, по паредби једне речп ил1г сплета од речи да истакне и сувнше њнхов значај, значај осећаја који је у поједпној речи а није у појединој ситуацијн. Ћ1К0 је код г. Христића реч старија од реченице, речоница од става а став од ситуације. Тако се догађа — н то стално — да је парушена п упиштпга атмосфсра, Јцтимуиг, сутенско ткање: 1вр 'шм се поаави реч јака (макао то

ска ^тзек губн црегеролсм игром. ко^а у стварн није доживл>ај, већ ша &лон, чи;е су границе сувнше поматшуте. Г. Рнјавец, са глумом која почиње да се удаљава од тепорскога шаблона, глас'1*но опичан и свеж. Васа г. Боре Стефановића изванредно Јамишље.; и Бзведен, снаи-ш н лукав и ноннзан, обратио је паисњу на овог врло вредног, веома иснравног и марљппог иевачг. Г. Иисаревић је био монументалан у с^ојоЈ Л .р^ц.-.ЈН Ј^ластелина сзарла 1 оји је слу ''.аЈИО упао у времена новија; г. Петровић необпчно успео у масцн, у сгаву; г-ђа Врхунац врло добра: г-ђе Волсгач н Пвсиревић испр2 ..не, само што (попут г-ђе Роговске) чипе покре*с с .ирш' '> неирикладие кроју хаљнне !. о I ахте :а гест шири и да полази од одела, од набора, од рукава као саС1а.,и.* део), глас славујски Г-1,е Волевач којн чујемо гако репм) треперео је металиим гвеком. Режисер г. Павловски. коректан, ннје више 1;агласио усамљен- ст палате и догађаја у њој.( друкчнје је можда тре ..1ин салкон ио.лив.1.ен и нортреш иоређанн, и изласни и уласци свечангпи и тиши; у остал<?м г-ђа Роговска : м (не Еелике сцене I ад је требала да гледа у даљииу, и ка!;о се губи Лујо — го Ј^угих сцсна — није умела I Ј.СКОрИСТИ прозор и балкоп који су овде изразпти спмбол везе са другим, друг .ИЈИм сио.т.иим свегом). ЧЈркес1ар је уложио мпого труда п најбол.у вољу. Цео ансамбл био је пзврсан. заједница без замерке. темпо н веза пгре увежбани и ггпг.одни. Станислав Вииааер.

Којагререшдкја позодиреКхора Директори свих државних позоришта стигли су у Београд, и имали су прву конференцију у Уметничком Оделењу. Ове ће се конференције продужити још који дан. Главно питаше које је на дневно.м реду јесте б>п;етирање државких позоришта. Очекују се важке одлуке и промене у самој техници буџетирања.

Београдс^е белсшке ГДЕ ЋЕМО НАУЧИТИ ПАРИСКЕ ИГРЕ? Најмо^-^ир.ЈС се пгра, у Сгудио -салону пграиа чуве .т професора г. Петра Стојнћг, Деч.шска 23 п Кралл Мплана 40. За неколнко ч .-ова усавршнћвго се у играљу потпј-но. Запамтите: Цер београдскп отмеци свет по: а!>а Студио, гдс се Спло па часовпма бпло матпнепма усавршавају даме п гоопода у нај-ј модерппјпм парпскпм пграма. Стотпне и сто- 1 пне учеппка п ученппа проносс метод пгре Стојића п жпвп су дока-з и прнмср постнг-1

ОКо терасе ггред хотедои „Српсћи Краљ" Поводом белешке у 1414 броју нашега листа, управа хотела «Српски Краљ» у.молила нас је да одштампамо ову изјаву: «У свима великим фадови-ма на најживл>им местима постоје испред хотелт и јавних локала подобне >т<расне терасе ради удобности публике и улепшавања вароши. У Паризу из има на великим оулеварима, у Бечу на Грабену, Рингу, Стевановој Пијани, у Марсељу и Ници на тргови.ма и кејови.ма и у главној улиии. у Затребу на Јелачићевом Трп.% Зр^тњевцу и т. д. И код нас је дозвољено изношеље столова на најживљим местима, као што су Теразије и дуж целе у.лице Краља Милана, а то изношење столова спречава саобраћај. Да ли ће публика од сулша и кише бити заклоњена кровом ол стакла, платна или блеха то је за саобраћај свеједко. С тога је неразу.мљиво зашто би се употреба тротоара спречавала нама каз је наш хотел на пернфгрији где је саобраЈчај релативко најслабији. Сем тога ми смо по дозволи подитли терасу на једно.ч делу тротоара онако како је то стајало за прошлих 17 година. За пролаз пуб.т1гке остало је слободког тротоара преко 2 метра а и кроз саму терасу постоје отвори да може сваки ттроћи. Дозволом коју нам је општина лала ми смо овлашћени да извршимо измене какве ми нађемо за потр?л:о у унутрачјњости терасе, понављајуКи два пута ла се не прелази грашгаа, коју је тераса раније има.та. Ако је општина хтела ла контролшне каква ће измена бити, Ог'ла је тре<5ала да нагласи још пре почетог рзла да је детаљно о томе извести.мо. Али таквог сграничења нема него нам се нзређује само то да кад почнемо радове извеспгмо о то.че грађевинскн олсек те да он врши контролу. Чјгм смо отпочели радове извсстил;: смо фађевински одсек 10Ш 30. октсбра ове године. акто.м под бр. 1860., уз који смо приложили и скииу и нихо нам није сметао. Тек кад је конструкција терасе била готова почели су органи општински да се за ствар интересују успед протеста који је изишао у једном овдашњем листу. Али нам до сада н-икаква забрана још није саопштена, (сем што с.мо из листова читали) па се надамо да до тога неће ни лоћи јер кал се ствар озбиљније оцени мора се доћи до зак.л,учка да огтштина од опозииаља дате нам дозво.те не би имала никакве користи а нама би нанела офо.чну штету о којој би се морали да возе спорови. По тражењу општинско.м ми с.мо пристали да хигијенску и естегичну страну терасе испитају грађевински" одбори и ако би се показале какве мане ми бисмо их исправили. Али је и тај пут отптина прекинула (иако смо ми положили 18000 таксе) и узела на себе ла то питање реши. Према свему «г»ор између нас и Оп штине није у офаничењу саобраћаја него због конструкције вгранле. Резултат тога може бити само такав за на мгсто о^е лепше буде враћено стање које је већ постојало, а то би била очкгледна шгета не обзкр\Фи се на сгторове око накнаде штете која превазилази 600.000 жнара Једино право коЈе би Општини и.чала јесте то да нам по споразуму повиси таксу за употребу тротоара, ако није задоват>на таксом коју смо до сала плаћали». Нззешта] о излзжби девдатнгг.з Јастозгтн у П зјнз* Француска влада рошпла^је, дд о пзлол ^ јп декоративпе уметпостн ™ нерални пзвепггај

БеоградсЕсе весгв Слава Сувобсргчсг Пука Сувоборски 18. пешаоијски гтук гтрославиће 3. децембра своју славу, као успомену на дан почетка успешне офанзиве 1914. године на Сувобору. Волсосвећење и сечење колача извршиће се у 10 часова пре по^не, у кругу логора на Бањиии. Домаћиц славе је пуковнкк г. Александар К. Даскаловић. Пснгн дсб?спгсрнма ск^отиих ђака Сутра у 11 часова пре подне Фонд Сиротних Ђака саборне основне школе приређује у Саборној Цркви свечан помен својим умрлим лобротворима и >темел>ачима. Г^сдаја !га;;ју«чарске робе код царинарккце ка жешнкадој станици Од 27. о. м. иаринарнииа на железничкој станици отпочеће продају кријумчарске св1:лене, полусвилене и друге мануфактурне робе непознатих кријумчара. Се^:ица Гезгргфског Д^уштва Географско Друштво одржаће седкицу у суботу 28. о. м. у 5 часова по подне у слушаоници Геофафског Сем;иара 'нова зграда Универзитета). Предаваће г. др. Боривоје Ж. Милој?вић, в. професор УшЈверзитета, о острву Вису. Прсднзањв Социјзлистичксг Научног Клуба У недел,у 29. о. м. приређује Соикјалистички Научни Клуб у Старом Ра> ничком Дому (Макензијева 3) код Ставије предавање са те.мом: Ралпкчка ;;заса прзг.а Јржави. Прелавач г. Здразко Тодоровић. адвокат. Предавање почиње у 2 и по часа по подне. Прмступ стободан. Згштхта Дее-ојаиа Скупштлгка Заштите Девојака, коЈа је требала да буде 29. о. м. одлаже се због болести заступнице председнице. Дан скупштине објавиће се накнадка Псмен лобрсткрима Материнсиог Удружом Материнско Удружење приређује > суботу 28. о. м. у 11 часова у Вознесенској Цркви, помен својим чланозима: осшгеачкма, почасним, добротворима ч утемел>ачима. Моле се пријателги и чланови да овом помену присуствују. Хоишћакска Заједница Млгдих Људи У петак, 27. новембра т. г., од 6.15 часова по подне у салм X. 3. М. Љ. Ш> зоришка улица 2), гозориће г-ђа П. X. Ситерс. Те.ма.: «Ж;шот Христов». Предавање ће бити илустровано поојекц*. ја.ма. Прислул бесплатан и сваком слобсоач.

Позоркшгс

«ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАРд У НОВОЈ ЗГРАДИ Речерас се Д1је у аззој зхгадр. по трећ1 пут са огромннм успехом приказана Шексднрова траг«:днја «Јулије Цезао*. У комадч- играју н>ивп нај<х.љп драмсх« умегзицн гг. Гавраловнћ, Д. Гошић, Раз:аковић, Н. Гошпћ, В. Ј овановз Ј!, Мплованзв^ћ, Драгутнповнћ, Согировић, Златковпћ, .Угт> пнјевнћ, Рнстпћ н ОгоЈан -»внћ н г-ђе Маре> *ац, 'Габорска, Петровнћ, Златковнћ н г -да Дзталнћ. Овога ауга улогл' М&рка Ачтотт« пгра г. Лобрица Мнлутпновнћ. Редитез г. Исајловић. ВОДВИЉ-ТЕАТР БАЈАДЕРАз СА Г-ЂОМ ИРМОМ ПОЛАН Вичерас гостује у опс-ретн бајадера опервтска примадона Загребачког Каззлпшта г-^ Ирма Полак. Предратном Београду г-ђа Полак је поз&та са својих успешннх госговања у Народном Поаорншту, а после рата ово је љена прва посега. Г-ђа Полак ћс оотатн у Београду само четпрп дана, п гостоваће у Водвнљ-Театру у својнм наЈуспелнјпм улогама.

Паризу спремн геда нзрадн посебну >а.игу га сваку дри&ву, која је уг.с.та учешћл на овој шложбп. Наш комесарнјат прн пзложбп познва све паше пзлагаче. а парочнто оне, којп су мграђмге. д> »Г «ш днревтно досгазс 1^"^" ћеотачзе поитк, о старостн свог. предузећа, Р П Р ^ ^ ' пе д^,у ™ броју .аноссннт Радндиа, о радној^ ^-^.Ј у"ЈЛЗЗК « / програму су 10 одабрлнпх гачака с позорншПодатке треба послати ј

Кокцерги КОНЦЕРТ ДРУЖИНЕ «МЛАД0СТ» Литерарнд дружнва «Млпдосх» ученжка за-

лосадапгн.нм наградама, квалптатнвноЈ н кван ј пгтатнвноЈ стрнкн вродукинЈе сн шио,.«,! ^ ^ фотографвЈнма н т. д, По.^т« тр*. посд^тн мвде, за члани у 1« ој »- .• си : •: ћаке :о д»н

одмах Комесарнјату Краљевипе Срба, Хрвата н Словенаца па Изложбп Декоративне Уметостн у Парнзу 139 <3иа1 с1' Огеау XV.

ЂАЧКЕ КАПЕ за гнмназисте, добипутог успеха. За 12 пасова месечпо дптт. 100, [јају Св V фабрИЦИ Капа БрЗНКЗ Стевановића, Франкопанова бр. 30. — Балканска 21.

150 П 225. Упис и обгвештења свакодпевно Посстите и увернте се.

Студио.

(Ресавска)

ПРАВНИЧКО ДРУШТВО НА БЕОГРАД СКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ пзвешгава чланове Лруштва, којп су се прнјавп/.н га учествоваљс у екскурзнјп до Сргмске Мцгровпце, да .V суботу 28. о. м. до 4 45 часова ујутру пзволе доћн на Жолезнпчку Оганицу. Воз полази у 5.10 часова.

Сву 05УЋУ док лаго]> трајв пролаје* (1СЛ0Д ПИЈАЧНИХ ЦЕИД Обућа јо оз пајбољсг чатернјала. првоЈг .сгте ручпе иразР. а фазони по најповлјпм журпалпма КАЉАЧЕ н ШНЕ -ШУЕ иајбољи шпеаскЈг фабрпкат по врло нпскнм цвпа.ча. Јаван ОтсЛанобиЦ, Торазији 16

ПРВИ МАТИНЕ УДРУЖЕЊА ПОРОДИЦА ПОМРЛИХ И ПОГИНУЛИХ ОФИЦИРА У РАТУ Удру»ен»в дородпца помрлпх ц ноглдудих офлццра у рату прнређујв 20. о. м. свој првв матнве у салн Офнцпрског Лома. Матпне аочиње у 16 часова. Чнст прнход са матинеа намељен Је снро* машинм породпцама умрлих н нзгинулах <у фицнра у минулнм раховнма. С тога се препоручује грађанству да матннс посетн н својнм доброводшнм прнлогом потпомогне р#тнз снрочад.

Забаве ПРВА ЧАЈАНКА ГЈОЉСНО-ЈУГОСЛОВЕпСКОГ КЛУ6А У субогу 28. овог месеца, у дсввт чаеом >-вече, Пол>ско-Југословенскн Клуб прнредвћ« за своје чллпове н њнхове госте, у просторлјама ћовпаарског Удружеша (КрА.га Мила на ул. бр. 43), своју прву чајанку сл *гр*и ком у овој ссзопп. У кош\ор:цом делу : осталнх, >чел* вујз хог •Обнлића^ н ! I лбннскн са нек»лико пољ* кп". песома Карловнца