Време, 12. 02. 1928., стр. 6

аУИ *

Шга су ош! неКада били

Многи власници филмских пр®ду-! »ећа, режисера и оператера отпочели су пре доласка на филц кари<ару на сасеим другоме пољу, где су имали чак и вгликих успеха, па су ипа« једнсг дана остављали те св->јв првобитне професије, да 6и сз пот пуно посвзтили'филму. Такав је слу чај и код ааногнх г.ознатих филаских глумаца. На примрр Еенџамин Христанзан. чу•ени дансни ремиСер, који сада радн за рачун МсТРО-ГОЛДВИН-МАЈс-. РА, почзо јз своју каријару као док- ! тор медицине. Као о.цлички студент медицине у Копечхагену, он је давао велика обећања да ће постати јздан од славних лекара. Међутим он је кзсније нзпустио медицину за позорницу и постао глумгц. Од глумца се протворио у филмсног режисера и када се прочуо у Дзнској и Немачкој, ангажсван је за Амернму где је режирао БРАЖЈИ ЦИРКУС и МОКЕРИ. Исти је случај са С !.мпатичним филмским глумцем Љу Коди, који је такође дипломирго као доктор ме дицииа на Мак Џил Унизерзитету. ! Клгренс Брзун, чувени филмски режисер ко : и је дао еел • е филмове «ПУТ И ЂАБО» (ПОД ЈАРМОМ СТРА СТИ) и СТАЗА 98 био је познат механички ннжекер пре кего што је лостао филмски режисер. Џон Ман Карти, ноји је такође режисер код МЕТРО-ГОЛДВИН-МАЈЕРА, почео је сеоју кгријеру као екслерт за бежичну телегрзфију. Он је први пронашао бгжични телефон и то пре 15 година. Омиљени Карл Дан, кога смо заволели после његове сјајне улоге Слима у филму БИГ ПАРАД, био је механички инжењер, потом је постао звијатичар, затим ;е као пилот акробата аигажован за снимање ' филмовз з у БИГ ПАРАДУ, сво>ој ј прзој улози, открио је огроман глуИзчки таленат.

| Артур Шадер, сувласкик многих успелих филмсеа Реуиналда Дениа био је слектрични инжењср. Он је био упрзвкик једне велике електрич на центра-ге у Њујсрку. Дошао је у Холизуд да електрифицира филм. Послз тога бгцио се вчше на грзмску него ли на електричну конструк цију и постао је један од сувласника филмских продукција у Универзал Ситиу. Робсрт Флгсрти који је снимго МОАНУ, а који је садз на путу зз Ју жна Мора, где ћа сниЈ *ати јсдзн фнпм из тих крзјсаз, био је рзније експлорзтор не:нзтиих земагоа. Јгдан од бивших ленгра је и филм ски глумзц Ромзн Филдинг. Џон Сајц, чузени оперзтер ко!И је снммго у Фракцусксј МАЂИОНИЧА РА са Сзетислагом ПетроЕИпем, био је пре доласка у филмгку индустрију прантични хемичгр. Хекрик Сартсв, такође један оц оператера код МЕТРО-ГОЛДВИН-МАЈЕРА био је професор на Ротердамском Унизерзнтету. Морџ Хил, рен<глер КОЗАКА у којима Џон Џилберг игра глззну улогу, био је желпнички инжењер. Он је ступио у фплмску индустрију за мехгничхе послосе, потом је постао ог.ератер код Грифита и најзад је и сам постао чувеки режисер. «Као непобитна чињеница, како је рекго Кларенс Брзун, постоји одлучујуки фзкгт ззшто човек од научног искуства постаје ванредан стваралац добрих филмова. -Сви ти људи увиђгју филм као нешто ново ствгргјуће, чароЗко и темпераментно У истини кишта није толико усавршено, нао стварање једног доброг филма и његово преношење на платно. Сзаки понрзт коморе (апарата зз снимање), свзки зрак сеетлости, сва ки и најмзњи поирет мора бити потпуно прецизно и у нглрзд прорачунат, тано да коначно произведе успешан филм.п

Шта ћемо усћоро видети Лондон У граду песме и љубави СТ5'денх»просјаћ: Изгубио сам срце ка Сави

Лиа Мара и Бен Лион у фнЈму «У граду песме н љубави»

Цирћус

Већ се данима бесградсна публика гуши пред биоснопом, који приказује овај нз : Ее 'ни и најновији филм.Шарлов. Његов успех је такав, какав је мало филмоза до сада код нао имало.

циркуска Јахзчица, јединоЈ успомени на њу. Али се Шарло «не да поткопати.* Удгрз успомену ксгом, намешта свој кратки жакет, врти штап и излази из пустог круга, одлазеђи сзојим принудко взселим коргком у тужни јутарњи пејзаж у коме се његова силуета губи као у магли. Свгко Шгрлово дело фиш/ска умс-тност бележи као један датум. ЦМРКУС Не остати кзо класично дело те но"ће коане уметкссти.

Схуденх прос]аБс Хзри Литке јз један не само од најпспуларнијих, веН и од нзЈллодки,их филмских грумаца. И у филму СТУДЕНТ ПРОСЈАК игра он главну улогу. Филм је изрзђен прзма истоиме- ' ној сперети од Милера и пун хумо-1 рз. Нарочити је значзј овога филма ! што читав низ нгјлсзнатијих глумаца суделује у њему и дгје тако до- : бро израђене улоге, да би ОЈаки од | њих сзм ссојом игром могао да во-

У ГРАДУ ПЕСМЕ И ЉУБАВИ Други део НА ЛЕПОМЕ ПЛАВОМЕ ДУНАВУ инсцениран је сзв у Еоселу, сз темпераментном радошНу. То је филм модерне бајке. Беч је као у причи, све је у њему весело, сви су људи у њему добри. Беч је за жанр филмсне оперете прзви рај, и сает који воле оперету, нађи Нв из взиредног згдовољство гледзјуђи овзј филм. У вгроши поред које вечно протичв плави Дунза живи слатка ђерчица једг+з некгда слгзке вармјететске глумице. У близини њихоеој живи другг псродица, чија најмлађи пред стазнмк долаги из Америке, као син богатог америчког солстваника новина. син и сирота лела дееојчица налазе се и после многих препрена и згглета дођо се до сретног свршетка. Зелник режнра филм. Ова је режија величог стилз. Лирска је, пунз тренутзка мирноИе и супротне сасзим велике рзспуштености, пуна кароднз душз, згслуда аристокрације, саксоФона и Прзтерз. Лиа Мзра у овзм филму је увек нпсмејанз, увек млзда и са зглрепгшћујућим темперамектом. Пуна је шгрма. Млади Амсриканац је Бен Лион, који сада први пут снима у Европи. Код н=ега је нарочито добра освзжавгјуНа природност. Нигде се није могло видети, као ксд озог филмз, колико огромну везу има музика са филмом. За овај филм дгта јз Штрауоова музика. Рађено је на панхроматичном филму и успсло се да ентеријгри буду третирани панхроматично, док су до сада тако давани само енстеркјери. Архитектуру је радио Андрс(ев, који је Беч дао Ерло романтично.

I жава је са своје стране донела киз мера којим потпомаже и заштиНује ' I ту домзђу филмску производњу, а- . ли да би огворила и тржишта у ино- ' отрзнству Екглези су почели да ангажују нзјпознзтије филмске уметнике из Америке и Европе за сеоје филмсве, који треба да са успехом конкуришу нзјбољој америчкој про' изводњи. | Прза велика филмска звезда ко}а је прошле године доведена из Америке у Енглеску била је слзвна Дороти Гиш, сестра Лилијаке Гиш, и са режисером Хербгртом Вилкоксом она ]з снимила велики, взнредно ин I теросантан филм ЛОНДОН. Овим | филмом је отворена серија велЈ^ких енглеских филмова, који су прешли границ9 Енглесне. ЛОИДОН је имао огромког успеха у Енглеској и одмзх је купл»е« за Америку и скоро за сее државе езропске, па и за нас 1 Ми ђемо можда још ових данз видети ЛОНДОН који поред своје уметничке вредности има то карочито ј преимуђстео да кам открива једну I носу филмсну производњу коју до сада још нисгло видели. I Дсроти Гиш, која нас ]е први пут ' очарала у филму ДВЕ СИРОТИЦЕ У БУрИ ЈКИВОТА, а коју смо по том ређе виђали изванредна је трагеткиња, и веђ њено само име дало је филму ЛОНДОН нзјвсНу привлачност и вредност. Драму, која се овде одиграва ванредко уоквирујз екглеска престоница, чије лепоге отнривамо у томе филму.

ди филм.

шарјо у јпвовом кавезу. Сцеиа из фиЈма «Циркусп Сви Шгрлови маиус^рипти имају нечет згједничког: простоту, разумевзње и из тога су весма убзђују♦>и. Кад се осЕетли платно на ма нзнвом делу света, ма какво пгр .е з.-чвота, кад гледамо са Шгрлом, нз грају ђе?.1о отиНи сгзн:вши дз јз 1кивот бгш такав. Али да јз жигст и тако смешзн то нисмо знали. То 1рсбз увек Шарло да нам покаже. Почињз: циркус, играчица с;:лче ироз обруч, сенззција у малсј бзсоши. Трг пун света. Шарло, • узгк гладни бескућнин, велика луталицз, стоји пред тезгом са вруким ксбзсицама и од ! едном налгзи новгц у џепу, пролазе полицајци, настаје јурњгЕа, Шарло уле!.е у собу са огледалима — најлепши тренутци су ту кзд Шзрло једе сеидвич из руку детвта, кгд залута' у лгвир/.нт сг сгледглиада — потом упада у циркус и проугроауја буру смехз. Ангажован је, а потом избачен из ционуса, заљубио са у лепу јахачицу (Мириу Некеди). Читав низ ваиредно комичних епизода ниже се: трка испред тврдогласог магарцз, његово идзње по жици, сцена у лазсвом каЕе у. Сгкредаи је свршетак, који је посгв тслнког смеха и комичности тако сектименталан. Кола циркуса одлаае, Шарло остаје сам у празио-ле кругу осталсм од цирнуског шатооа загледао се у иомад хаотије са зве|дсм из обруча кроз који је снакала

Сем Хари Литкеа, видимо у овоме филлгу грофицу Агнес Естерхази, Мг.сију Пзудлср, Ернеста Веребеша, чувзког филмсксг ксмичгра Ханса Јункеркгна и Хермана Пиху, који у овом филму прослгвл»а јубилгј: своју дзеста педесету улогу. Наша публика ко>з воле Хгри Ли ткга, имгке нарочито задовољство дз види овгј тако смели и весели филм из студентског живота, ноји ндо у кгјбоље Хари Литкеоее продунцнје. Озај филм имаће и другу једну г.ривлачност, а то је да ђе његово г.р:.казивгњ8 сем срнестра пратити и 12 бглалајки под управом г. Добровољског. РАМОН НОВАРО и ДОРОТИ ГИШ у свзјкм филмозиуа ЛОНДОН и МИ МЛАДИ Т1СМОРЦИ су први наши филмови са којим отварамо серију дуплих програма. ЛСНДОН, први и иајбољи филм ДСРОТИ ГИШ и^раI ђен у Екглгској у режији чувеког екглгског режисера ХЕРБЕРТА ВИЛКОКСА и филм РАМОНА НОВАРА МИ МЛАДИ ПОМОРЦИ са ј нојим је РОМАН НОВАРО позтигао ке сауо успех него и част и звање ау.еричког поморског официра, задивике и опргздаће наде нзших посеЈ тиоца # те ђе «ЛУКСОР« са својим но , вим начином рада, дајуНи дупле пр' &онлз-ке прсграме 2а обичну цену ; угрздсре^ити целокупну пажњу бно скопских посетиоца само на <'Биоскоп Л'-'ксоо» Дпнле но габоо^*вите сутпа РАМОН Н03АР0 и ДОРОТИ »ГИШ,

Дороти Гнш у свом најновијем ф:/Јму «Лонлон» ЛОНДОН У току прошле године избила је једма кога снажна филмсна индустрија у Европи. Све,до почегка 1927 године екглеска .ф илмск а П Р°* изсодња била јв осредњз и није наилазила тржишта ван Енглеске и њених колонија, јер их је свугде тукао гмерички филм. Међутим почетном прошле године изершека је читава револуција у енглескоме филму. Енглески филм ски произзођачи одржали су вишв конферекција и донсли одлуку да се огромни кгпитали уложе у енглсску филмску происводњу и да се подигне до нз : виших могуђности ум?тч ,ј нички нибо еиглсоно.-а ^илма. Д?-

Ила Крзвања, коју ћемо вндети у фиЈму «Изгу(ио сам срце на Сави» ИЗГУБИО САМ СРЦЕ НА САВИ У овомо великоме немгчкоме филму видеНемо први пут и једку нашу нову филмсну звгзду Иду Каравању, из Љубљане, о чи;е?л су бр.гству на филм писали сви нгши листоаи. Ида Каравањг, која је на конкурсу Лгпоте коју је оргакизовао у нзшој земљи ФАНАМЕТ била изабра- \ на као најлвлша девојна Словгначке ; сигурно би била изабрана за мис ' Југослгвију, да ;ој родитељи нису ј спргчили одлазак у Ззгреб на дефинитиЕно бирзње. Када }е касније ј побегла у Берлин, сеојом необичном ' лепотом тако је приоукла на себе пгжњу филмских кругоеа, да је до, била главну женску улогу у филму \ ИЗГУБИО САД СРЦЕ НА САВИ, у ксмо има за партнера самог Хари , I Литкеа, најбоље плаНе!«ог и најпопу [ ! ларнијег филмског глумца читаве ! , Европе. ИЗГУБИО САМ СРЦЕ НА САВИ јз филм о рзскалг^ЈКОм животу оту- | цсита, ко.и жиеи на рачун свога бо- Ј , гатог ујака, и о њсговим нзобичним гвантурама, када му је ујак ускра- I тио соану потпору, о флирту и о љубави, која је р^:калз'иног и нооз- ј , 6ишг младика п^еобразил^. |

Тек таоа, као ла >е муња осветлила таму у којој сам се налазвла. ја сам све рааумела. „Погледала сам ону бару са пеким тужним заловат>ством; то је био поапелњи отпор протнв наонља. послелља олбрана од бешчашћа. „Легла сам обучена на постељу; Гертруда се навалвла на једну фотељу н оотала поред мене. »Двадесет пута сам ое пробудила те ноКи у уишсном страху; а.тн, пишта није оправдавало мој страх оснм оитуације У којој слм се налалпла; нн по чему се ннје могло рећн да је неко нмао рђаВ1гх памера пр<*ма менн. «Тек ујутру, око девет часова, пеко је закуцао на наша врата; ја сам прешла у Гертрулдну собу н рекла јој да може да дозволи ла се отвори. »Ушли су они исти љули којн су пас у очн тога дана служили; дошли су да односу посуђе од вечере п ла донесу ло* РУчак. «Гертруда нм је поставнта иеколико питања али су они ишшли не одговоривши. »Ја сам се тада вратила у ообу; све ми је сада бнло објатњпно са.хшм тим што смо се налашле у божејском замку н што нам >ге указивала тОЈГНка пажња. Војвода анжујски ме је био вилео на забави код г. од Монсороа п заљубио се у мене; мој отац је са-знао за то и свакако је хтео да ме заштнти од неприлика којима сам имала бити изложеиа. У том циљу хтео је да ме удаљи из Меридора; али. изневерен, било од каквог подтог слуге, било неком весретпом случајношћу, његове мере предострожпостн биле су бесциљне и ја сам пала у руке баш оном човеку од кога је он хтео да ме спасе. »Ја сам остала при тој ид^ји која је једпна била вероватна и која је стварно била тачна. »На молбу Гертруле, попила сам једну шољу млека и појела једно парче хлеба. »Јутро нам је прошло у прављељу планова за бегство који су у ствари били бесЈГИсленп. Али, целог јутра, ннко нас иије 3"знем1ГЈ.ИРао. Посдужилв су нам ручак као пгго су послужили и доручак; ја сам била јако пзнурена. Села сам да ручам, али, када сам прекрпгила хлеб нашла сам у њему следеће писмо: »Један пријатељ бди пад вама. Сутра ћете нматп вести од њега п од вашег оца». »Може се замнблнгЈГ коликт је била моја радост; српе мн је гако силно куцало да сам губила дах. »Идућу ноћ смо провеле исто тако мнрно као и прву; затнм је дошао доручак којп смо очекнвале са највећнм нестрпљсњем, јер сам као ситурно рачупала да ћу опет добити пнсмо. Заиста, нисам се варала. Ово друто ппсмо је било опширније и гласило је: »Лице које вас је одвело долази у божејски здм & б вечерас у десет часова; ати У девет часова, прптјатељ који бди над вамл биће под вапшм прозором са писмом вашег оца који вам паређује да будете поверљиви зато ппх> без тог писма можда не бисте ималтт пов л рења у тог чо века. Спатите ово ппсмо«. »Ја сам неколико пута прочитала то писмо, затим сс>р га бацила у ватру. »Гертруда ц ја чзгннле смо све могуће предпоставке, Али, одмах после вечере, неко је закуцао на врата. Ушао је опет онај псти човек који нас је довео у замак. Иролао ми је једно 1Шсмо. Ево тог писма, читајте». Бнси је прво прочтгтао адрссу: »Лепој Дпјалн од Меритор**. — Ову алресу, рекао је, паписао је својеручно ®ојводд аджујски. —А! одговорила је она уздпшући, дакле У томе нисам би ла преварепа. Затим, пошто се Биси колебао да отвори писмо, она је додала: — ПЈХ)*п1тајте; случај ваз је уплсо у најннтимнтгје .телове мога живота; ја песмем лишта јнти од вас. Биси је П1 >очнтао: »Јеаан носретни припц кога је ваша божанска .лепота потресла до срца, доћи ће вечерас у десет часоза да вас мо.ти за опроштај зСнјг шсгожјг иоиошања^

према рама. У томе, он то зна врло добро, може га пзвинитн само неодољива љубав коју пр»ма вама осећа«. — Дакле, држите да је то пис! мо заиста писао војвода? рекла је Дијапа. — Нажалост! да, одговорио је Биси, то је његов рукопис и његов пзчатДијана је уздахпула. — Можда је мање крив пего пгто сам мислила? рекла је. — Ко, принц? — Не, граф од Моноороа Сад је Биси уздахнуо. — Наставите, госпођо, рекао јз, и онда ћемо судитн и о прннцу и о графу. — Дакле, дошло је и то вече, наставила је Дијана. Али, иошто смо бпли у јануару, брзо се смркло. Требало је још четири до пзт чаоога до одлучног тренутка. Ми смо чекале у страху. «Око девет часова чуле смо рзаЈве једног коња са друге страие баре. у шуми. — То ће бити наши пријатељи. рекла је Гертруда. — И.ти пркнц, одговорила сам ја. — 0! принц се не би крио одговорила Ј5 она. «Та тако проста помисао мало ме је охрабрила и разагнала моје румње. «Удвостручили амо пажњу. «Видели смо да један човек сам прилази чамц>', ати нам се учигаило да су за њим осталн неки дрјти људи који као да су га тражили. «Тај човек је ооржгио чамад и брзо почео да весла у нашем правцу. »Одмах ми се учинило да распознајсш у њему по висаком стасу и мргодном\тицу, графа од Монсороа: када ое оасвим приблзгжило писам више нмата ни најмање СЈтпве. »Оад сам севећ готобо исто тотико плалшла ове помоћи колнко сам се раније плашила опасности. «Некатико тренутака доцније он је био у нашој собн. Ја нпсам могла да се уздржим а да не цикнем. — Извините, рекао је граф од Монсороа, ја сам мистио да ме чекате. — Ја сам управо неког чекала, господине, рекла са.м, али ннсам знала да ћете то бпти ви, Он с? горко оомехнуо. — Ко други, оспм мене и њеног оца, може да бди над чашћу Днјане од Мерндора? — Ви сте ми рекли, гооподииз, у писму које сте ми утгутили, да долазпте у нме мога оца. — Да, госпођице; и поптто сам предвидх) да ћете имати извесне сутмње у мисију коју сам добио, донео сам вам ово његово писмо. «0н мн је прн томе пружло једну хартију. У том писму отад ми је поручивао да имам потпуно пове.рење у графа који је пајбољи пријетељ кога со»о моглп имати у тој прилици. «Ја нпсам пишта пооптивпо могла да наврдем протнв г. од Моноороа... Могла сам да му зам?рим само толико што је убио једну срну, а то је за ловца врло мали злочии-

рссе:

• Ек 5А,

ОгОЕТКЕКОУ1М ВАСК1МОМ Ог Ое1кег, <1.х. о.г. Мвовбор „Др. Оетнера илустрована нњига р»цепта садржи око 200 првооазргдних рец.пта са 51 сликом. Цена динара 5.— Добија се свуда. У случају д« ј* иста раслродана трами*«.

6 .

Лвдеља. 12. (!•<•'' 1029.

НОВ РОМАН .ВРРМРНА* Госпођа од Монсороа Роман АдеЕсандра Диме Оца