Време, 12. 02. 1928., стр. 8

-игЈ \ )

Стпчна 8

Но.телл. 15. ф^вруарл '959,

ЈЕДИНИ КАТОЛИЧКИ ПОП СА БРАДОМ

Оп.итг, феЛруара. — Миогам,је проглашан Јтздајииком. Иитзр

Бзограђашша пала је пре 6 годнна у очи изразвта фигура једпог свепггинака. По свом оделу није лнчио на правослаапог по-

венцнјом аустрЛЈСког пос.ча1шка гро<Ј)а Па;»а и немачког посланика Ровертера отпуштвн је иа авсда Св. Јерошша, алн је зау-

Р олангичан зЂ:ивот и пустол.овине дон Анте Политеа по старом и новом свету У историји, од, ЗОО година наовамо, нема орпгинални )СТ чове&а, — веди г. др. ТресиП« Иавичоћ за дон Анта Политеа лнчког свопггешгка н кашзаске лзпогице- Али, после интсрвјуа са н.им, кад се открило у чему је ствар. новиие су једнооуишо узеле њега у одбрану. Вва Огрин кстон позвата је на одгозорност и полицнја ју је прагорала из варопш. Ипак, и г. Потит х) морао је да напуство с-вој положај. Три до четири године живео је гасромно међу иапшм ис&гошпџгма. Тада га је изненада позвао г. Гленцон, архиешиокш из Слн Луја, понудио му да га реха.Оилвтује и послао га у жулу Сијетл, на Тлхам Океану. Годину дана доцпије, 1911.. г. Потитео је сам напусгво парохију и вратио се у Далмацију. За вреаге рата, као исшанут ншционалш! родпик, морао јз да напуспг Далмацију и сжланио се у Беч. ПОСЛЕДЊЕ АВАНТУРЕ У БЕОГРАДУ И РИМУ Одмах после ог-лобођена г. По лнтео дошао је у Бозград. Одатле га је иалпе Министарство Спачлшх Поатова упутило у И-

па, по својој Оради олет није .тн-! зимаше самога Палз опет врачио на кагатичког, а по свом ћон. држању није личио ни на па- [ Год1ше 1890, августа., повацом стора. Био је то човек већ у го- кандидације Барзнлаја за подинама, беаих власи, израштог' сланика града Рима, приређане орловског носа. живахнлх а про ј су у Риму велкке антиаустрнјнвцвдвпх плавах очпју, сув п I ске иредонтистичкз дсмавстр 4 ' м.тадалачкнх покр.та. Виђао се | ције- Као јадан од вођа тих де-

готово увск у друштву младих београдоких боома, ка.п;ксвника уметника а новинара, а сталовао је — у студонтском дсагу, код Златног Ангела. Онда, једног дана. сасЕогм је австао из Београда и ннј; се више појавио. Повукао се у мзло, кршошгго далматиноко село 1шгоско, код Клиса, где у миру п одмору проводи последње дане своје бурне згзистенције-

ДОН ЛН1Ч 1101И1ео

моасграцнЈа поставио ое на чело дон Анте Пооитео и држао иредентистичке говоре у име аустрспјских Словона. Тада је аустријоки ;в?ор репшо да га онемогућл. Цар Фрања Јооаф благонаклоно га је помиловао и г. Подитео одмах је иремепггеи као овзштеник у своје родно место Огариград. где су желелн да га одвоје од овета и онемогуће. ПОЛ, СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ВОЂА Појавио се тзда соцпјалљстички покрет у -взту. Г. Полз1тео, о\\тпевл>ен говшм идејама, одмах је повео та,ј покрет у Далмацији године 1891-92- Полпција је почела да га гонл н некошгво пута бно је кажљаван по 14 дана затвора. Прзд протоннма аустријске по лпциЈе 1899. годи?-е г. Политео ■кллттл се у Рим, са намором да вде у Ам >рику. А_ли, Ватикан га је оадржао п дао му мосто професора у Пничнеци. Ма .10 доцниј? премештгга је за жупника у Торторе, у севорпој Италији. Али. ту је г Политео оп>т почоо да развија социјаллспгше идеје и на дап прославе I. маја иставао је на цркви и на ж.упској кућн црвтне заставе. Ин-

Та чудпа и затпотљпш <1>игура био је дон Антс Полнтео, једгаи като-шчкн » ј И са брадом. И њч 'оти брада и исторЈја њрго - тсрвсвиСа.ти с-у жалдтрми н про ге браде врло су заашмл>ш^ а- тораш га. Направлла сс у Италл је још занимл>ивиш њтов ; шјв велптса сонзација. Еткжост кивл, нун ааднтура и пт рштети ј га јв ладао су.ту н г. Нмптсо је ја. Вшпе него ли црквом и литур иоквучен нз цркветијша он се бавио полигиком, I нкакамуннзирв.ни сезштоиоаииаЈрством, животом н — же- ^лк г. По.штчк) држао је 6 месснама; упраго, тачплје рочтшо.: пн агитацнонт 1 , ооцнјллнстнчке Ж'з'1 т оу се бавд1е њам". По но- зборове и говг>ре по сттвсрној Ир.ииа-ма јз доп Анте Псктит-о та-тпјн. 1хад }с Ватикан видзо да тмного пптао. а-ш итто ттх1И1;о тгп ј ОД т?га 1сма само сушту штсчу. сале су и новине о њему, нлтто- вратно је оп<т г. Потитса у цркчнто 1901. године, кад су свл а- В У и свештвиичко зваље мерип:и листови донооили сон-1. Ипак. годиие 1896. г- Пол1јТ"0 зжиоталне Ч1апке, у којима ј? Ј е отпутовао у Марсељ, гдт Је 4 био главни јувак он и чувона. мссеца држао агитациане говообоа-авана .тактша Каладс Си- : Ре по ооцн^тистичким клубовити„ Ева Стрипкстил. ј ма Почетком 1897. годшге прошао ЈЕДАН ОРИГИНАЛ БЕЗ је Океан и дошао у Њујорк. Ту ТАКМАЦА је по нашпм исгљошгпмш поза0 н.тгу познаги ХЈ»ватг!кл кп,н тама почео да пише за слогу пз

У среду оцржаће се у Београду ковкурс дамских фризера из целе земље у модерном фризирању и постишу Једну велику модну манифестацију имаће Београд у среду, 15. овог месеца. Иницијативом Клуба Женских Фризерских Помоћника одржаће се у Београду, у сали хотела Петрогрпл, код железничке станице. велика утакмица женских фризерских мајстора и помоћника из целе земље. На дневном релу су две тачке: молерна фризура и постиш. До сада су се за учествовање у конкурсу пријавили најпознатији дамски фризери из Београла, Загреба, Ниша, Осека и Великог Бечкерека. Међу такмичарима биће расподељено шест награда: 1. нзграда 3000 »дин.; друга 2000 дин., трећа 1000 дин, четврта 500 дин., пета 300 дин. и шеста диплома. После фризирања биће велика игранка. Приступ имају позвани.

СТВАРАЊЕ НА1ШГ НОВОГ ПОМОРСКОГ КАДРА Рад Поморсне Академије у Бакру Изјава директора г. цр. Цвјетковића

Анкета Мвнистарства Трговине и Индустрије о извозу снроввх кожа Економскн Комнтет Лиге Народа третираће на своме родовноме састанку у марту мео:цу ове гошне између осталнх важних економских про1;вма и питалију, са задатком да прско и-1 тање уклдања извоже цтишие татијанских новина заступа на- н свих осталих огрглти кмва за

Бакар

шз гледпште у питлљу Да.тмације. 11 мосеци је г. Политео доста успешш) радиб кроз италијанску штампу, алл сада су га ухапсн.тн у Риму и проторллл проко границе. Г. Псхтитоо вратио се тада у Бхтград. где је две године жлвео, стокавши огроине оимлатије код ових, који су се са н>им упознали, а на]к>чнто м.ђу бое>пгаа. кп.нлкжтцима, умстиици>га. и спудентима, који су му далн гостопризктво у свом бившем тудтнтском дому кш Злзтног Ангела и сматрали га као

извоз сирових кожа и костпју. Како ово пптаље у многоме тмлгира економске иптер^ст натпе државе, Мпнистареткт Иностраних Дела обратило се Минвстарству Трговнпе н Индусгрије да оно да поводом тога своје мишљење, кој" би могли наши делегати на састанку Економског Комитета да заступају као званично глоиште наше државе по томе предмету. Министарсгво ТргоЕине н Индустрије са своЈе стране сазвато је анкету представ1шка припреде, која је у томе питаљу првснствено залнто-

Ж "т;нттт; Лнте ТрелЉ -Пашгшћ, наш доокорашњи послмгик у Вашингтону, у књп ш Прзко Океана всли да му за оригиналност нсма та.кмаиа ни у Амзрлци. и да у нсгорији од 300 година на овамо пема оригина .Т1Шјпг чогтлка

међу Хрвата и Срба и први у Америци. помоћу Фра.тска Сакссра и њоговог листа Глас Нгрзда. развио протрам о једилству Срба и Хрвата. Добио је парохију у Џгатстппу у Пенсилванији, ати га је спископ уброо отпустио Поср.^дгва-

Дон Анте По.титео родио се! њем предпедника америнке Хрнре 64 године у Старкграду, на ватске Зај-дтше дсОио је жупу

далматиноком осгрву ХваруСвршио ј" каготичк? богословске наук- и упућгсн је у словинскп за^од Св .Ј'Ч>о;тЈцит у Рттму, па аише студије. !ао итц св".'птоник у Ватлгапу. к татао с 1398. годипе угттттши у одбта,ну сиилкчи Штросмајера. Тлда. прнлиим прославе дсв.тстогодишн чцс но крштен-а руског 1ирода. Штоосмајер је послао тслограм у Кијвв. којјгм б.1агосила п |«1»ославну Русију и њену ми-иј^г иа полрцпвеаљу Истогл. Цтр Фтал>а Лооип ут;о]1НО је збсЈ тста Шт[>ос

у хрва.токој колонији, у Кааалс Оити. ТАЈНО ВЕНЧЛЊЕ СА ЛЕП0ТИЦОМ КАНЗАСА Ту је пала њогова наччтванионаттгаја авантура. Ева Стрин кстин била јз тада чувена лопотица у 1Санзас Ситну. Она сс заннтерзсовала за тог оригиналпсг свзштоника. Ои је брзо подлсгао њоним дражима и заљубио се у н.у бга гранида. На јмгпо навал>ив.1ње отш су сз тајио ванчалн. Али. убрзо се г .ГКтитеов иде-

мајераГ а Билмарк и Тисд уло- |ализшм ра.зочат-ао Да ли з&х Јкилк су све снаг? ла га Пала | т<зг а што с г/'.ћ била залнтила Лав ТрЈшаости см«ти оа епис-1 ноооичне авантуре, и.та гуот то-

кс *пског патожаја Аустријг.ка и иемачка штамгта понеле су протнв Штроомајбра кампан»у коју је италијатга-л штазкша репроду(К';вала- У 0ДБРАНУ ШТР0СМАЈЕРА Тала се у ватикдпоком званитГхОМ органу Сквила ди Рома туишо ни-5 уводних чланака нз дгж Антз По.литоа, II од ииплшјалом Ап, у којима је нај{•н^ргичније узет у одбрану 11Ттт>о(лгајвр. Кад се у Аустрији дозиало. ко ^ ибојц тнх ч.1алака, г. Поллг.ч)

га пгго га ниЈе више волета, амОицио',на и Ј1\жогична жвна почела је да задовол^ва све каприое свога луксуза на и>'тгов ра чун и да му изнуђава новац- пре тећи д I ће открити њихов та;ни Орак и изазвати скандал. 1Сад је г. Политоо, увређон у свом нопооу, најзад зноргично одбпо љепе ћуди. она је заиста направила скандал и изнела 01« па јавнот. То је било у иовемГфу меслцу 1901. године. Ове амермчк? пор.ине доносиле су сеизацион ч тне чл&аке о таји<>м вончаљу ка!Х>-

свог старијег дрЈта. Соба, у ко- ј рссована. јој је он становаХ) са }ош петори-1 Ова анкета одржала је јуче цом студоиата, Оила је ц-тта)) свој састанлк, под председ!шш- ј смеха и најоригиналч-ијих иопа- ; твом г. др. Милана Лалар^вића, 1 да. Ј(\дном се та соба прогл&си- ; инспсктојл Мтшстарства Тргола сиззавионом совјетаксад ре- вине и Индустрије. Пригуствопубликом.« у коју шп:о шгје и- вали су пород преаставника мао ггристуца. Изпад врата тако ових наших привреднпх корпо-

су вештачки закачнли лжмону чашу ПЈ г пу воде, да би се опа сручила на свадоога, ко би врата 01Ђорио. Тај изнсшадии пљусак сасуо се и на јоднсг изаслатшка Мииистарства Нроовсте, који се нпак слатко см јао, кад су му отјдонти растумачилм у чему је стоар. ДОН АНТИКА ЕРАДА

рациЈа и комора и представнипи Министарогва ч Апкета је заседл вала и пре и после подне, те су у опширној и свеетраној дискусији прпвре^ишци изнели своје поглсде на постављено шгтаље, које је по нашу привреду у толико важиије, што је паш извоз сирових кожа доста замашан а поред тога ,|е и у току цоследи.ит година наша кожарГодцне 1924.. в л ћ умузрспг ат ска индЈхтрија узела велцко? ;кивота и луталва по свогу, дон маХа Аште Патитео повукао се као Мишљ°ља, изречена на овој жупкик^ у мирну далматшг-ку | анкети биће предата Министру жупу Кољско, где сада сређује Трговине и Индустрије, те ће на

својо дожи®л >аЈе, ко^е мислп да штампа у АЈМсфчгци, иа еаглеском језику. Једпа од љегових пајкапвјктеристичзиијшх С1Б0ЉН1ГХ особииа је лша, бела брада, једииа брада католичксг свештонш^а у нашој зомљи, пошто катотич1сим св?цггешшдма шчквеии прошаси не доовољавају да носе бра^ту и бркове. Прки пјт г. Псх*пггх) пјтпго је браду у Амершш, по ссЈвоту лекара. због неке болссти вилице. 1Сад се в^атио у Далмацију, еписксип у Шибишку није хтео да му да лтллгмацнју за вршеот.е свсчптошгчке слуиЛе. Г. Полптоо обратао се тадл. Папи. са л^-карским увг*рељом и Папа му / ј бра ду одобрио- Отад,а је ово одобре1^е остало )ош у сагази. — Па зашто и сада увек носите броду? — упитао сам г. Политеа. — Кад сом био у Боограду, одговојшо ми је он смошећЈ! о\

оспову љпх Министарство израдити детал>не инстпукпије за паше д^л^гате V Економскоме Комитету Ј1иге Народа.

Крволполиће на ? едпоЈ сеоској сваабч КрЈТпевац, 11. фебруара. У селу Глободер срез раоинскн, на једно^ј овадби дошло је до крвопролића и само срећшгм случајем пије жнвотом платила једпа жена. На сватби у кући Радосава Шарановлћа, м«зсто пријгтељског и срдачног дочокг, Шарановићева .^стј>а, Роса, жена Миодрага Кнежевића, пресплдд је Петројку, жепу Јована М јггнћа, винарског тргорца и рекла јој: — ПТта, зар си ти дошла на свадбу? Пушка је за тебе. Ово је Петројку изненади.то, али је ипак преко тога пр^чпла ц ушла у собу за госте, а затЈгм

изишла у двориште да игра. Поушггао ме је и једдн беогрлдмки шт0 ј е одиграла једно коло, спапрога, зашто ја Јадшш међу ка- ^ила је како је са кућних стоТОЛИЧК1ЕМ поповима но -им бра- пеница Роснн муж. Миодраг ду. Од1Ч)ворио са<м му: |1нежевић, наперио р^волвер, а — Да се М047. рисоваги сло- ј видела и како је одмах иза тога <У»дно с мојим братом прогом. угр и окипуо. Услед м.тевито брзи ј

сам овако. са брадом, б.тшкн сво ме брату Србнну. А. Б ХЕРЕНДА

БАРБИС: И СУ С ЛИН. 15.са поштарином дин. 21 има Издавзчка Књижара ВРЕМЕ

не, она ниЈе стигла да ое скчони и метак Ј .у је погодло у леву страну гру,хног коша. услвд че-| га се је опа заклатила и па,та тешко раљена. Петра је за ова»Ј хотимичац иокушај уби<тра са ггрлдумтппл»ај«'м тужила Мисг-1 драга кал и љ^тову жену Росу, поглавару среоа расииск г. (ђрсме) |

Бакар, почетком фебруара. Наша млада трговачка морнарица има одличних капетана, изврсних помораца, али се наше бродарство нагло развија и потребне су нове снаге, које Не га водити. Тај нов шко.товани кадар помораца треба да нам спреме поморске академије и то је веома важно, јер и сам развој и напредак поморства зависиће баш од тих младих помораца, који ће из тих школа изаНи. Ми сада имамо само три поморске академије. Бакарска Поморска Академија је једна од наЈвећих, а и најважнијих, јер је на домаку Истре и Ријеке, где постоји ве^ика поморска академија, директно потчин>ена ита.тлјанском минисгру просвете. Италијани чине све да у своју поморску академију привуку нашу младеж, која се одушевљава за поморство. Та школа има модерно уређење, и ужива најшире повластице у сваком погледу, док наша Поморска Академија у Бакру не може да добије кредите ни за најнужније школске потребе. Ипак заузимљизошћу директора г. др. Бзже ЦвјетковиНа, који већ шест година управ>т>а нашом Поморском Акаде.мијом у Бакру, и ова наша поморска школа много не заостаје за модерним поморским академијама страних поморских држава, па ни за италијанском. Интересујући се за за рад Поморске Академије у Бакру, посетио сам г. др. ЦвјетковиНа и умолио га да ми о томе да потребна обавештења. У кабинету који својим уређењем подсеНа на заповедничку кабину неког луксузног пароброда пуног модела једрилица и догледа и глобуса, сусрео сам ведро и насмејано лице једног врсног поморца, чија појава импонује. Г. др. Цвјетковић је Дубровчанин. Његови дедови дошли су у Дубровник из сребрничког краја као за друга ЦвјетковиНа. Би.тл су православне вере. Међутим, како је тада постојала опасност да Турци не отму Дубровник, јер су, због великог броја православног живља, тврдили да су ту све сами њихови поданици, они исти, који су и у Србији, и задруга ЦвјетковиНа са многим другим прешта је у католичку веру, да спасе Дубровник од Турака. Али, иако су прешли у католичку веру, они су сачували своје традиције и имају и своју славу, Светог Николу. Г. др. ЦвјетковиН је желео да ми изнесе своје погледе на читаво питање нашег поморства. — Актуелно је питање, рзкао ми Ј 'е г. др. Цвјетковић, да море не буде само домена Приморја, веН целе наше државе. Када се то буде схватило, многа и многа питања биНе решена. Неопходно је потребно да се да нешто на стипендије, па да у ову школу могу да дођу најбољи питомци из целе наше државе и да најврснији носе Краљеву заставу широм целога света. Наша је држава потпуно поморска држава. Имамо такву обалу, какву би и Велчка Британија могла пожелгти а и наши поморци уживају признање целога света. Постоје документа, да су још француски краљ Франсоа Први и лорд Кромвел признали Дубровчанима да су били учитељи Французима и Ен^лгзима у грађењу најбољи бролова. И не олноси се то само на Д^бровчане. Од старих Илира и Либурна латира повест помораца на Горн>ем Јадра-

ну. Тај гтомороки дух на Горње* Јадрану треба одржати. Иначе, наша би омладина ишла у италијанску поморску академију на Рије| ку, где би се наши синови школовали као ренегати јаничари. Што се тиче саме ове школе, ја сам се рекао је г. др. ЦвЈетковиН, као директор више пута обраћао министарству, да ми се одобре кредити, али су они врло ретко стизали. Ова школа је наша најважнија институција овде, на граници. Њој би требало поклањати највеНу пажњу. Италијанска школа на Ријеци има и два радио-апарата за давање, а ми имамо само један јапарат за примање. Апарат за | давање уопште немамо, ма да је он I веома важан за школу као ин| струмент за очигледну наставу из . радио - телеграфије. Немамо ни I Крајзер-компаса. Модела бродова, ^ који су такође потребни за наставу, набављено је нешто мало. | То наводим само као пример. I Потребно би било да се одобри кредит за једну радикалну оправку школске зграде. Још више би | било потребно да се при школи отвори интернат и то би требало учинити пре свега осталог. Прошле године добио сам преко 40 писама из Србије и Војводине, у којима се пита само то, да ли школа има ннтернат. Увек исто питање. Сиромашан свет не може скупо да плаНа. Кад би био интернат, дошло би више из Србије и из других крајева, а што је веома важно, питомци ове школе били би сви, на тај начин, потпуно одстрањени од сваког другог утицаја, сем школског и били би васпитани у духу који је најздравији и најкориснији. Најзад, то је потребно и због све деце, нарочито оне из даље околине Бакра, која живе готово само о кукурузу и гладна додазе у школу, пешачеНи по 2 до 3 часа на дан. Иначе и поред све те сиротиње и невоље, та деца показују одличан напредак. Ни у прошлој школској години. ни у претпрошлој, нико није пао, а испит зрелости сви су положили са олликом. Ја сам уједно и директор Реалне Гимназије, која се налази у овој истој згради, и успео сам да се сви моји ђаци, и једне и доуге школе, упишу и у Соко, и у Подмладак Црвеног Крста, у Јадоанску Стражу, па и у Наро.тн/ Одбрану, коју смо крајем прошле године овле основали. Кала &-м пошао г. др. ЦвЈ*етковић ми је скренуо пажњу на јелну слику шкотског брода «Вила Велебита», рад старог сликара Мифке, који је овле веома познат. То је сжгкар старе школе. Био је негда најбољи ученик у цртању, а похађао је чувену загреблчку Обртну Школу, где су пред^влти поизнати уметнчци Јосип Бауер, Иван Тишов и Никола М^шчН, под управом чуврног Боле. кој"и је градио Столну Цркву у Загреб\'. С.тлкар Мчфка рали неуморно Са кичицом у руци, занет лепотом Бакарског Залива, он ствара неппекилно читаве нчзове живописних марина и композиција. Д. СТАЈИЋ

Нгјчитаније нњиге: А. БАРБИС: ИСУС ДИП. 15.са поштарином дин. 21 ХРДЛАМ, ИСУС ХРИСТПС У ИСТ0РИЈИ И ВЕРИ дип. 25.са поштлрипом лпн 32.КЊИЖАРА «ВРЕМЕ»